Јован
Глава II.
2 И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и ондје бјеше мати Исусова.
2 А позван бјеше и Исус и ученици његови на свадбу.
3 И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина.
4 Исус јој рече: што је мени до тебе, жено? Још није дошао мој час.
5 Рече мати његова слугама: штогод вам рече учините.
6 А ондје бијаше шест воденијех судова од камена, постављенијех по обичају Чивутскога чишћења, који узимаху по два или по три ведра.
7 Рече им Исус: Напуните судове воде. И напунише их до врха.
8 И рече им: Захватите сад, и носите куму. И однесоше.
9 А кад окуси кум од вина које је постало од воде, и не знадијаше откуда је (а слуге знадијаху које су захватиле воду), зовну кум женика,
10 И рече му: Сваки човјек најприје добро вино износи, а кад се опију онда рђавије; а ти си чувао добро вино дослије.
11 Ово учини Исус почетак чудесима у Кани Галилејској, и показа славу своју; и ученици његови вјероваше га.
12 По том сиђе у Капернаум, он и мати његова, и браћа његова, и ученици његови, и ондје стајаше не много дана.
13 И близу бјеше пасха Чивутска, и изиђе Исус у Јерусалим.
14 И нађе у цркви гдје сједе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мијењаху.
15 И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мјењачима просу новце и столове испремета;
16 И рече онима што продаваху голубове: Носи те то одавде, и не чините од дома оца мојега дома трговачкога.
17 А ученици се његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу твоју изједе ме.
18 А Чивути одговарајући рекоше му: Какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?
19 Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву и за три дана ћу је подигнути.
20 А Чивути рекоше: четрдесет и шест година грађена је ова црква, и ти за три дана да је подигнеш?
21 А он говораше за цркву тијела својега.
22 А кад уста из мртвијех, опоменуше се ученици његови да ово говораше, и вјероваше писму и ријечи коју рече Исус.
23 И кад бјеше у Јерусалиму на празник пасхе, многи вјероваше у име његово, видећи чудеса његова која чињаше.
24 Али Исус не повјераваше им себе; јер их све знадијаше,
25 И не требаше му да ко свједочи за човјека; јер сам знадијаше шта бјеше у човјеку.