Дела апостолска

Глава XI.

11 А чуше и апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију.

2 И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који бијаху из обрезања,

3 Говорећи: Ушао си к људима који нијесу обрезани, и јео си с њима.

4 А Петар почевши казиваше им редом говорећи:

5 Ја бијах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видјех утвару, гдје силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.

6 Погледавши уњ опазих и видјех четвороножна земаљска, и звјериње и бубине и птице небеске.

7 А чух глас који ми говори: устани, Петре! покољи и поједи.

8 А ја рекох: ни по што, Господе! јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.

9 А глас ми одговори другом с неба говорећи: што је Бог очистио ти не погани.

10 А ово би трипут; и узе се опет све на небо.

11 И гле, одмах три човјека сташе пред кућом у којој бијах, послани из Ћесарије к мени.

12 А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човјекову.

13 И каза нам како видје анђела у кући својој који је стао и казао му: пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра,

14 Који ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

15 А кад ја почех говорити, сиђе Дух свети на њих, као и на нас у почетку.

16 Онда се опоменух ријечи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом светијем.

17 Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који вјерујемо Господа својега Исуса Христа: ја ко бијах да бих могао забранити Богу?

18 А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.

19 А они што се расијаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, никому не говорећи ријечи до самијем Чивутима.

20 А неки од њих бијаху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповиједајући јеванђелије о Господу Исусу.

21 И бјеше рука Божија с њима; и много их вјероваше и обратише се ка Господу.

22 А дође ријеч о њима до ушију цркве која бјеше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;

23 Који дошавши и видјевши благодат Божију, обрадова се, и мољаше све да тврдијем срцем остану у Господу;

24 Јер бјеше човјек благ и пун Духа светога и вјере. И обрати се многи народ ка Господу.

25 Варнава пак изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.

26 И они се цијелу годину састајаше ондје с црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији назваше ученике Хришћанима.

27 А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.

28 И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велики који шћаше бити по васионом свијету; који и би за Клаудија ћесара.

29 А од ученика одреди сваки колико који могаше, да пошљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.

30 Које и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.