1. Коринћанима

Глава XV.

15 Али вам понављам, браћо, јеванђелије, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите,

2 Којијем се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд вјеровасте.

3 Јер вам најприје предадох што и примих да Христос умрије за гријехе наше, по писму,

4 И да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,

5 И да се јави Кифи, по том једанаесторици апостола;

6 А по том га видјеше једном више од пет стотина браће, од којијех многи живе и сад, а неки и помријеше;

7 А по том се јави Јакову, па онда свима апостолима;

8 А послије свију јави се и мени, као каком недоношчету.

9 Јер сам ја најмлађи међу апостолима, који нијесам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.

10 Али по благодати Божијој јесам што јесам, и благодат његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.

11 Био дакле ја или они, тако проповиједамо, и тако вјеровасте.

12 А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвијех, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех?

13 И ако нема васкрсенија мргвијех, то ни Христос не уста.

14 А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша.

15 А налазимо се и лажни свједоци Божији што свједочимо на Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе кад мртви не устају.

16 Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.

17 А ако Христос не уста узалуд вјера ваша; још сте у гријесима својијем.

18 Дакле и они који помријеше у Христу, изгибоше.

19 И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи.

20 Али Христос уста из мртвијех, и би новина онима који умријеше.

21 Јер будући да кроз човјека би смрт, кроз човјека и васкрсеније мртвијех.

22 Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживљети.

23 Али сваки у свом реду: новина Христос; а по том они који вјероваше Христу о његову доласку;

24 Онда крај, кад преда царство Богу и оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

25 Јер њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.

26 А пошљедњи ће се непријатељ укинути смрт.

27 Јер све покори под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је осим онога који му покори све.

28 А кад му све покори, онда ће се и сам син покорити ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.

29 Шта дакле чине они који се крсте мртвијех ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и кршћавају мртвијех ради?

30 И ми за што подносимо муке и невоље сваки час?

31 Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашему.

32 Јер ако сам се по човјеку борио са звјеровима у Ефесу, кака ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сјутра умријети.

33 Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.

34 Отријезните се један пут као што треба, и не гријешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.

35 Али ће рећи ко: Како ће устати мртви? и у каком ће тијелу доћи?

36 Безумниче! ти што сијеш не ће оживљети ако не умре.

37 И што сијеш не сијеш тијело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.

38 А Бог му даје тијело како хоће, и сваком сјемену своје тијело.

39 Није свако тијело једно тијело, него је друго тијело човјечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.

40 И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.

41 Друга је слава сунцу, а друга слава мјесецу, и друга слава звијездама; јер се звијезда од звијезде разликује у слави.

42 Тако и васкрсеније мртвијех: сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;

43 Сије се у срамоти, а устаје у слави; сије се у слабости, а устаје у сили;

44 Сије се тијело тјелесно, а устаје тијело духовно. Има тијело тјелесно, и има тијело духовно.

45 Тако је писано: Први човјек Адам постаде у тјелесном животу, а пошљедњи Адам у духу који оживљује.

46 Али духовно тијело није прво, него тјелесно, па онда духовно.

47 Први је човјек од земље, земљан; други је човјек Господ с неба.

48 Какав је земљани таки су и земљани; и какав је небески таки су и небески.

49 И како носимо обличје земљанога тако ћемо носити и обличје небескога.

50 А ово говорим, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити царства Божијега, нити распадљивост нераспадљивости нашљеђује.

51 Ево вам казујем тајну: јер сви не ћемо помријети, а сви ћемо се претворити.

52 У један пут, у тренућу ока, у пошљедњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.

53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она ријеч што је написана: Побједа прождрије смрт.

55 Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје таје, пакле, побједа?

56 А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.

57 А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.

58 За то, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у дјелу Господњему знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.