Јеврејима
Глава VI.
6 За то да оставимо почетак Христове науке, и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвијех дјела, и вјере у Бога,
2 Науке крштења, и метања руку, и васкрсенија мртвијех, и суда вјечнога.
3 И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
4 Јер није могуће оне који су једном просвијетљени, и окусили дара небескога, постали заједничари Духа светога,
5 И окусили добре ријечи Божије, и силе онога свијета, и отпали,
6 Опет обновити на покајање, јер сами себи на ново распињу и руже сина Божијега.
7 Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
8 А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпослије сажеже.
9 Али од вас, љубазни надамо се бољему и што се држи спасенија, ако и говоримо тако.
10 Јер Бог није неправедан да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте у име његово, послуживши светима и служећи.
11 Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се над одржи до самога краја;
12 Да не будете љениви, него да се угледате на оне који вјером и трпљењем добијају обећања.
13 Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већијем да се закуне, закле се собом,
14 Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
15 И тако трпећи дуго, доби обећање.
16 Јер се људи већијем куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
17 За то и Бог кад шћаше нашљедницима обећања обилније да покаже тврђу савјета својега, учини посредника клетву:
18 Да би у двјема непоколебљивијем стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утјеху ми који смо прибјегли да се ухватимо за над који нам је дан,
19 Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завјесе,
20 Гдје Исус уђе напријед за нас, поставши поглавар свештенички до вијека по реду Мелхиседекову.