2. Петрова

Глава II.

2 А бијаше и лажнијех пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажнијех учитеља, који ће унијети јереси погибли, и одрицаће се господара који их искупи, и доводиће себи наглу погибао.

2 И многи ће поћи за њиховијем нечистотама којима ће се хулити на пут истине.

3 И у лакомству ловиће вас измишљенијем ријечима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дријема.

4 Јер кад Бог не поштедје анђела који сагријешише, него их метну у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд;

5 И првога свијета не поштедје, него сачувавши самосмога Ноја, проповједника правде, наведе потоп на свијет безбожнички;

6 И градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали;

7 И избави праведнога Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења;

8 Јер кад живљаше праведник. међу њима, гледајући и слушајући безакона дјела, мучаше од дана до дана праведну душу;

9 Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни;

10 А особито оне који иду за тјелеснијем жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дркћу хулећи на славу.

11 Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулнога суда;

12 А они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумију, и у погибли својој пропашће

13 Примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и гријех, који се хране својијем пријеварама, једући с вама;

14 Имају очи пуне прељубочинства и непрестанога гријеха; прелашћују неутврђене душе; имају срце научено лакомству, дјеца клетве;

15 Оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восорова, коме омиље плата неправедна;

16 Али би покаран за своје безакоње: скот нијеми проговоривши гласом човјечијим забрани безумље пророково.

17 Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне вјетрови, за које се чува мрак тамни ва вијек.

18 Јер говорећи поносите и лажљиве ријечи прелашћују на нечистоте тјелеснијех жеља оне који одскора бјеже од онијех што живе у пријевари.

19 И обећавају им слободу, а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује.

20 Јер ако одбјегну од нечистоте свијета познањем Господа и спаса нашега Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им пошљедње горе од првога;

21 Јер им бјеше боље да не познаше пута правде, него ли кад познаше да се врате натраг од свете заповијести која им је предана.

22 Јер им се догоди истинита приповијест: Пас се повраћа на своју бљувотину, и: Свиња окупавши се, у каљужу.