ל [Ламед]
10 Зашто, о Јехова, стојиш далеко?+
Зашто се скриваш кад нас невоља притишће?+
2 Зли у охолости својој прогоне невољнике,+
И хватају их у сплетке које смишљају.+
3 Јер се зли хвали себичним жељама душе своје,+
И онај ко неправедан добитак+ стиче благосиља самог себе;
4 Зли у надмености својој не тражи Бога,+
Све су замисли његове: „Нема Бога.“+
5 Путеви су његови увек успешни.+
Закони су твоји за њега недостижни,+
И на све своје непријатеље он с презиром гледа.+
6 У срцу своме говори: „Нећу посрнути,+
Из нараштаја у нараштај невоља ме неће снаћи.“+
פ [Пе]
7 Уста су му пуна клетви, преваре и насиља.+
Под његовим су језиком невоља и зло.+
8 Близу насеља у заседи седи,
Из потаје убија недужнога.+
ע [Ајин]
Очи његове несрећника вребају.+
9 Из потаје вреба као лав из скровишта свога.+
Вреба+ да зграби невољника.
Хвата га и у мрежу своју повлачи.+
10 Сатрвен је невољник, сломљен је;
Читава војска клонулих пада у јаке канџе злога.+
11 У срцу своме он говори:+ „Бог је заборавио.+
Окренуо је лице своје.+
Неће он то никад видети.“+
ק [Коф]
12 Устани,+ Јехова. Боже, подигни руку своју.+
Не заборави оне који су у невољи.+
13 Зашто зао човек презире Бога?+
У срцу своме говори: „Бог не мари.“+
ר [Реш]
14 Јер ти видиш невољу и муку.
Посматраш их, да би их у руку своју узео.+
Теби се препушта несрећник,+ сироче.
Ти си помоћник његов.+
ש [Шин]
15 Сломи руку оном ко је зао и покварен.+
Кажњавај га за злоћу његову све док је више не буде.+
16 Јехова је краљ довека, у сву вечност.+
Нестали су народи са земље његове.+
ת [Тав]
17 Јехова, ти ћеш чути молбе кротких.+
Припремићеш срце њихово.+
Пригнућеш ухо своје,+
18 Да даш правду сирочету и потлаченом,+
Да нико више не дрхти пред човеком смртним.+