1. Самуилова
28 У то време Филистеји су сакупили своју војску за рат против Израела.+ Ахис је рекао Давиду: „Ти ћеш ићи са мном у рат, ти и твоји људи.“+ 2 А Давид је рекао Ахису: „Добро знаш шта ће учинити твој слуга.“ Тада Ахис рече Давиду: „Зато ћу те поставити да заувек будеш мој чувар.“+
3 У то време Самуило је већ био умро и цео Израел га је оплакао и сахранио у његовом граду Рами.+ Саул је истребио из земље оне који су призивали духове и прорицали будућност.+
4 Филистеји су се сакупили па су дошли и улогорили се у Сунаму.+ Саул је сакупио цео Израел и улогорио се на Гелвуји.+ 5 Када је Саул видео филистејски логор, уплашио се и срце му је јако задрхтало.+ 6 Иако је Саул питао Јехову за савет,+ Јехова му није одговарао+ — ни у сновима,+ ни преко Урима,*+ ни преко пророка̂.+ 7 На крају је Саул рекао својим слугама: „Потражите ми жену која зна да призива духове+ да одем код ње и да је питам за савет.“ А слуге су му рекле: „У Ен-Дору+ има једна жена која зна да призива духове.“
8 Тада се Саул прерушио,+ обукао друге хаљине и отишао с два човека. Кад су ноћу стигли код те жене,+ он је рекао: „Молим те, гатај+ ми помоћу гатарског духа и дозови ми оног ког ти кажем.“ 9 Али жена му рече: „Па ти добро знаш шта је учинио Саул, и како је истребио из земље оне који призивају духове и проричу будућност.+ Зашто онда постављаш замку мојој души и хоћеш да ме погубиш?“+ 10 Тада јој се Саул закле Јеховом: „Тако жив био Јехова,+ неће ти бити ништа за то што радиш!“ 11 Онда је жена упитала: „Кога да ти дозовем?“ А он одговори: „Дозови ми Самуила.“+ 12 Кад је жена угледала „Самуила“,+ поче на сав глас викати, а онда рече Саулу: „Зашто си ме преварио? Па ти си Саул!“ 13 Краљ јој одговори: „Не бој се, већ реци шта си видела?“ А жена рече Саулу: „Видим једног бога+ како излази из земље.“ 14 Саул је упита: „Како изгледа?“ А она одговори: „Излази један старац огрнут огртачем.“+ Тада је Саул закључио да је то „Самуило“,+ па се поклонио и пао ничице, лицем до земље.
15 Онда је „Самуило“ упитао Саула: „Зашто си ме узнемирио дозивајући ме?“+ Тада Саул рече: „У великој сам невољи+ јер су Филистеји заратили са мном, а Бог је одступио+ од мене и више ми не одговара ни преко пророка̂ ни у сновима.+ Зато сам звао тебе да ми кажеш шта да радим.“+
16 „Самуило“ му рече: „Зашто мене питаш за савет кад је Јехова одступио од тебе+ и постао ти противник?+ 17 Јехова ће учинити како ти је рекао преко мене. Истргнуће Јехова краљевство из твоје руке+ и даће га твом ближњем, Давиду.+ 18 Зато што ниси послушао Јеховин глас+ и ниси учинио да Амалик+ осети његов жестоки гнев, Јехова ће ти данас овако учинити. 19 Јехова ће заједно с тобом и Израел предати у руке Филистејима.+ Сутра ћете ти+ и твоји синови+ бити овде где и ја, а израелски логор Јехова ће предати у руке Филистејима.“+
20 Тада Саул одједном паде на земљу колико је био дуг, јер се веома уплашио „Самуилових“ речи. Такође му је понестало снаге, јер цео дан и целу ноћ није ништа јео. 21 Када је жена пришла Саулу, видела је да је јако узнемирен па му је рекла: „Твоја слушкиња је послушала твој глас. Довела сам у опасност своју душу*+ и послушала сам све што си ми рекао. 22 Сада те молим да ти послушаш глас своје слушкиње. Допусти да пред тебе ставим мало хлеба, па једи да ти се врати снага и да можеш поћи својим путем.“ 23 Али он није хтео, већ је рекао: „Нећу да једем.“ Али су га његове слуге заједно са женом наговориле тако да је на крају послушао њихов глас, устао са земље и сео на постељу. 24 Жена је у кући имала угојено теле.+ Брзо га је заклала,*+ узела брашна, умесила тесто и испекла бесквасне хлебове. 25 Све је то ставила пред Саула и његове слуге и они су јели. Затим су устали и још исте ноћи отишли.+