1. Солуњанима
2 И сами знате, браћо, да наш долазак+ к вама није био узалудан.+ 2 Напротив, након што смо у Филипима,+ као што знате, најпре трпели+ и били злостављани,+ уз помоћ нашег Бога одважили смо се да вам проповедамо,+ уз тешку борбу, Божју добру вест. 3 Јер наше подстицање не произлази из заблуде нити из нечистих+ побуда нити из жеље да некога преваримо, 4 него говоримо као људи које је Бог просудио достојнима да им повери+ добру вест — не чинимо то као да угађамо људима,+ него Богу, који испитује наше срце.+
5 Јер, као што знате, никада се нисмо послужили ласкавим речима+ нити смо ишта чинили из прикривеног+ лакомства+ — Бог је сведок! 6 И нисмо тражили славу од људи+ — ни од вас ни од других — иако смо као Христови апостоли могли да вам будемо на терету.+ 7 Напротив, били смо благи према вама, као мајка која храни и негује+ своју децу. 8 Тако смо, пуни љубави према вама,+ били спремни да вам дамо не само Божју добру вест него и свој живот,*+ јер смо вас заволели.+
9 Јер сећате се, браћо, нашег труда и напора. Док смо вам проповедали Божју добру вест, радили+ смо ноћу и дању, да никоме од вас не будемо на терету.+ 10 Сведоци сте и ви и Бог како смо се верно и праведно и беспрекорно+ понашали према вама који верујете. 11 А добро знате и како смо, као отац+ своју децу, свакога од вас подстицали+ и тешили и заклињали 12 да живите животом достојним*+ Бога који вас позива+ у своје краљевство+ и славу.
13 Зато ми непрестано и захваљујемо Богу,+ јер кад сте примили Божју реч,+ коју сте чули од нас, нисте је прихватили као људску реч, него као Божју реч,+ што она заиста и јесте, и она делује у вама који верујете.+ 14 Јер ви сте се, браћо, угледали на* Божје скупштине које су у Јудеји у јединству с Христом Исусом, јер и ви од својих сународника трпите+ исто што и они трпе од Јудејаца, 15 који су убили и Господа Исуса+ и пророке,+ а нас прогонили.+ Они не угађају Богу, него се противе добробити свих људи, 16 јер покушавају да нас спрече+ да проповедамо незнабошцима како би се ти људи спасли.+ Тиме они стално пуне меру својих греха.+ Али његов гнев их стиже.+
17 А ми, браћо, кад смо накратко били одвојени од вас — лицем, али не и срцем — веома смо чезнули за вама и на све начине смо се трудили да видимо ваше лице.+ 18 Зато смо хтели да дођемо код вас — ја, Павле, и први и други пут — али нас је Сатана спречио. 19 Јер шта је наша нада или радост или венац*+ којим ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом у време његове присутности?*+ Зар нисте то ви? 20 Ви сте заиста наша слава и радост.