Бројеви

22 После тога Израелови синови пошли су даље и улогорили се у пустим равницама Моава,+ преко Јордана, према Јерихону. 2 А Валак,+ Сефоров син, видео је све што је Израел учинио Аморејима. 3 И Моав се веома уплашио тог народа, јер га је било много; и почео је да осећа велики страх од Израелових синова.+ 4 Зато је Моав рекао мадијанским+ старешинама: „Сада ће овај збор појести све што је око нас као што бик попасе траву у пољу.“

А Валак,+ Сефоров син, био је у оно време моавски краљ. 5 Он је послао гласнике Валаму,+ Веоровом сину,+ у Фетору, која је на Реци*+ у земљи синова његовог народа, да га позову и да му кажу: „Гле, неки је народ изашао из Египта. Ево, прекрио је земљу докле поглед сеже+ и населио се испред мене. 6 Зато те сад молим, дођи и прокуни+ ми овај народ, јер је јачи од мене. Можда ћу моћи да их савладам и истерам из земље. Јер ја добро знам да је благословљен онај кога ти благословиш, а проклет онај кога ти прокунеш.“+

7 Тако су моавске и мадијанске старешине отишле, носећи дарове за гатање.+ И дошли су код Валама+ и пренели му Валакове речи. 8 На то им је он рекао: „Останите овде ову ноћ, а ја ћу вам одговорити како ми Јехова каже.“+ Тако су моавски кнезови остали код Валама.

9 Тада је Бог дошао к Валаму и упитао га:+ „Ко су ови људи с тобом?“ 10 Валам одговори истинитом Богу: „Валак,+ Сефоров син, моавски краљ, послао их је к мени да ми кажу: 11 ’Гле, народ је изашао из Египта и прекрио земљу докле поглед сеже.+ Дођи сада и прокуни ми га.+ Можда ћу моћи да се борим против њега и да га истерам.‘“ 12 Али Бог рече Валаму: „Не иди с њима. Не проклињи тај народ,+ јер је благословљен.“+

13 Ујутру је Валам устао и рекао Валаковим кнезовима: „Идите у своју земљу, јер ми не да Јехова да идем с вама.“ 14 Моавски кнезови су устали, дошли к Валаку и рекли: „Валам није хтео да пође с нама.“+

15 Али Валак је опет послао друге кнезове, бројније и поштованије од првих. 16 Они су дошли код Валама и рекли му: „Овако је рекао Валак, Сефоров син: ’Молим те, немој оклевати да дођеш к мени. 17 Ја ћу ти исказати велику част+ и учинићу све што ми кажеш.+ Зато дођи, молим те, и прокуни ми овај народ.‘“ 18 А Валам одговори Валаковим слугама: „Да ми Валак да своју кућу пуну сребра и злата, не бих могао да преступим наредбу Јехове, свог Бога, не бих могао учинити ништа, ни мало ни велико.+ 19 Али вас молим, останите и ви овде ову ноћ да видим шта ће ми Јехова још рећи.“+

20 Тада је Бог ноћу дошао к Валаму и рекао му: „Ако су ти људи дошли да те позову, устани и иди с њима. Али говори само оно што ти ја кажем.“+ 21 Ујутру је Валам устао, оседлао своју магарицу и пошао с моавским кнезовима.+

22 А Бог се жестоко разгневио зато што је он пошао. И Јеховин анђео је стао на пут да му се супротстави.+ А он је јахао на својој магарици и с њим су била двојица његових слугу. 23 Кад је магарица угледала Јеховиног анђела како стоји на путу с мачем у руци,+ хтела је да скрене с пута и уђе у поље. Тада је Валам почео да туче магарицу како би је вратио на пут. 24 А Јеховин анђео је и даље стајао на уском путу између винограда, где је с обе стране био камени зид. 25 Магарица је видела Јеховиног анђела и почела је да се прибија уза зид, па је и Валамову ногу притиснула уза зид. А он ју је опет почео тући.

26 Тада је Јеховин анђео опет пошао напред и стао на уско место где није могло да се скрене ни десно ни лево. 27 Кад је магарица угледала Јеховиног анђела, легла је под Валамом. А Валам се разгневио+ и опет почео да је туче штапом. 28 На крају је Јехова отворио уста магарици+ и она је рекла Валаму: „Шта сам ти учинила да ме већ трећи пут тучеш?“+ 29 На то је Валам одговорио магарици: „Зато што ми пркосиш. Да имам мач у руци, сад бих те убио!“+ 30 А магарица је рекла Валаму: „Нисам ли ја твоја магарица на којој јашеш целог свог живота све до данас? Да ли сам ти икада тако нешто учинила?“+ На то је он рекао: „Ниси!“ 31 Тада је Јехова отворио очи Валаму+ тако да је он угледао Јеховиног анђела како стоји на путу с мачем у руци. И одмах се поклонио и пао ничице.

32 Јеховин анђео му рече: „Зашто си три пута тукао своју магарицу? Ево, ја сам изашао да ти се супротставим, јер ти срљаш својим путем против моје воље.+ 33 А магарица ме је видела и хтела је да се склони испред мене сва три пута.+ Замисли да се није склонила испред мене! Тебе бих досад већ убио,+ а њој бих поштедео живот.“ 34 Тада Валам рече Јеховином анђелу: „Згрешио сам,+ јер нисам знао да ти стојиш на путу преда мном. А сада, ако је то зло у твојим очима, пусти ме да се вратим.“ 35 Али Јеховин анђео је рекао Валаму: „Иди с тим људима,+ али говори само оно што ти ја кажем.“+ И Валам је пошао даље с Валаковим кнезовима.

36 Кад је Валак чуо да је Валам стигао, одмах му је изашао у сусрет у моавски град, који је на обали Арнона, на граници његовог подручја.+ 37 Тада Валак рече Валаму: „Зар нисам слао по тебе и звао те? Зашто ми ниси дошао? Зар заиста мислиш да не могу да ти искажем част?“+ 38 А Валам одговори Валаку: „Ево, дошао сам к теби. Да ли ћу уопште моћи да кажем нешто?+ Шта ми Бог стави у уста, то ћу говорити.“+

39 И Валам је отишао с Валаком и дошли су у Киријат-Узот. 40 Валак је жртвовао крупну и ситну стоку+ и од тога је послао Валаму и кнезовима који су били с њим. 41 А ујутру је Валак узео Валама и одвео га у Вамот-Вал*+ да оданде види цео народ.+