104 Благосиљај Јехову, душо моја!+
Јехова, Боже мој, веома си велик!+
Оденуо си се славом и величанством,+
2 Огрнуо си се светлошћу као плаштем,+
Разапео си небеса као шатор,+
3 Греде горњих одаја својих на водама подижеш,+
Од облака чиниш кола своја,+
На крилима ветра ходиш,+
4 Анђеле своје духовима чиниш,+
Слуге своје ватром која прождире.+
5 Утврдио си земљу на темељима њеним,+
Никад се она пољуљати неће, у сву вечност.+
6 Прекрио си је безданом воденим као хаљином.+
Воде су стајале изнад гора.+
7 Од претње твоје почеле су бежати,+
Од тутњаве громова твојих престрављене су побегле,
8 На место које си за њих утврдио.
Горе су се подигле,+
Долине су се спустиле,
9 Међу си поставио коју неће прећи,+
Да не би опет земљу прекриле.+
10 Изворе шаљеш по долинама,+
Међу горама они теку.
11 На њима се напајају све животиње пољске,+
Зебре+ у њима гасе жеђ своју.
12 Изнад њих птице небеске почивају,+
Из густог лишћа разлеже се пој њихов.+
13 Горе натапаш из горњих одаја својих.+
Плодовима дела твојих земља се сити.+
14 Ти пушташ да ниче зелена трава за стоку,+
И биље за потребе људи,+
Дајеш да из земље храна ниче.+
15 Дајеш вино да весели срце човеково,+
И уље од ког се лице сјаји,+
И хлеб што крепи срце човека смртног.+
16 Сита су стабла Јеховина,
Ливански кедрови које је посадио,+
17 На којима птице гнезда своја свијају.+
Рода се гнезди на стаблима смреке.+
18 Горе високе+ су за козороге,+
Литице су заклон даманима.+
19 Начинио си месец за одређивање времена,+
Сунце зна где треба заћи.+
20 Ти таму ствараш и ноћ пада,+
Тада се све звери шумске крећу.
21 Млади лавови ричу за пленом,+
И храну своју од Бога траже.+
22 Кад сунце гране+ они се повлаче,
И лежу у скровишта своја.
23 А човек на посао креће+
И на рад свој све до вечери.+
24 Како је много дела твојих, о Јехова!+
Сва си их мудро начинио,+
Пуна је земља стваралаштва твога.+
25 У мору, тако великом и широком,+
Врве животиње без броја,+
Створења мала и велика.+
26 По њему и бродови плове.+
Начинио си левијатана+ да се у њему игра.+
27 Сви они на тебе чекају+
Да им храну даш на време.+
28 Ти им дајеш, они узимају.+
Отвараш руку своју, насите се добра.+
29 Окренеш ли лице своје, смету се.+
Узмеш ли им дух, умиру,+
И у прах се свој враћају.+
30 Пошаљеш ли дух свој, настају.+
Ти обнављаш лице земљи.
31 Слава Јеховина трајаће довека.+
Радоваће се Јехова делима својим.+
32 Он погледа земљу, и она се затресе,+
Дотакне горе, и оне се задиме.+
33 Певаћу Јехови целог свог живота,+
Песмом ћу хвалити Бога свога докле год ме буде.+
34 Нека угодно буде размишљање моје о њему.+
Ја ћу се радовати Јехови.+
35 Грешници ће бити збрисани са земље,+
Злих више неће бити.+
Благосиљај Јехову, душо моја! Хвалите Јах!+