Постанак
50 Тада је Јосиф пао на лице свог оца,+ бризнуо у плач над њим и пољубио га.+ 2 Затим је Јосиф заповедио својим слугама, лекарима, да балсамују+ његовог оца. Тако су лекари балсамовали Израела, 3 и за то им је требало пуних четрдесет дана, јер им је обично толико било потребно за балсамовање. Египћани су га седамдесет дана оплакивали.+
4 Кад су прошли дани оплакивања, Јосиф је рекао онима на фараоновом двору: „Молим вас, ако сам нашао милост у вашим очима,+ овако реците фараону: 5 ’Мој отац ме је заклео+ речима: „Ја ћу ускоро умрети.+ Сахрани ме у гробу који сам за себе ископао у хананској земљи.“+ Зато те сада молим, дозволи ми да одем и сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘“ 6 А фараон му је на то рекао: „Иди и сахрани свог оца као што те је заклео.“+
7 Тако је Јосиф отишао да сахрани свог оца, а с њим су пошле све фараонове слуге, старешине+ његовог двора и све старешине египатске земље, 8 и цео Јосифов дом, његова браћа и дом његовог оца.+ Само су своју децу и своју ситну и крупну стоку оставили у земљи Гесем. 9 С њим су пошла и кола и коњаници,+ тако да је поворка била веома велика. 10 Онда су стигли на гумно+ Атад, које је на подручју око Јордана,+ и ту су много и болно нарицали. Ту је Јосиф још седам дана оплакивао свог оца.+ 11 Кад су становници те земље, Хананци, видели то оплакивање на гумну Атад, узвикнули су: „То је велика жалост за Египћане!“ Зато је то место, које се налази на подручју око Јордана, названо Авел-Мисраим.*+
12 Тако су његови синови учинили управо онако како им је заповедио.+ 13 Однели су га у хананску земљу и сахранили у пећини у пољу Макпели, која је испред Мамрије, у пољу које је Аврахам купио од Ефрона Хетејина за гроб.+ 14 Кад је сахранио свог оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа и сви они који су пошли с њим да сахране његовог оца.
15 Кад су Јосифова браћа видела да им је отац умро, рекла су: „Можда Јосиф гаји мржњу према нама,+ па ће нам вратити за све зло што смо му учинили.“+ 16 Зато су Јосифу пренели заповест овим речима: „Пред своју смрт твој отац је заповедио: 17 ’Овако реците Јосифу: „Молим те, опрости+ својој браћи преступ и грех којим су ти нанели зло.“‘+ И зато те сада молимо, опрости преступ слугама Бога твог оца.“+ Јосиф је бризнуо у плач кад су му то рекли. 18 После тога дошла су и његова браћа, пала су пред њим и рекла: „Ево, твоји смо робови!“+ 19 Тада им је Јосиф рекао: „Не бојте се, зар сам ја на месту Бога?+ 20 Ви сте ми мислили зло, али је Бог мислио добро да би урадио оно што данас чини и да би многим људима сачувао живот.+ 21 Зато се сада не бојте. Ја ћу снабдевати храном вас и вашу децу.“+ Тако их је утешио охрабрујућим речима.
22 Јосиф је остао да живи у Египту, он и дом његовог оца. Он је живео сто и десет година. 23 Јосиф је видео Јефремове синове до трећег колена,+ а и синове Махира,+ Манасијиног сина, који су се родили на Јосифовим коленима.+ 24 На крају је Јосиф рекао својој браћи: „Ја ћу ускоро умрети. Али Бог ће обратити пажњу на вас,+ и извешће вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Аврахаму, Исаку и Јакову.“+ 25 Јосиф је заклео Израелове синове речима: „Бог ће обратити пажњу на вас. Тада однесите моје кости одавде.“+ 26 Јосиф је умро кад је имао сто десет година. Балсамовали+ су га и ставили у ковчег у Египту.