Исаија
33 Тешко теби који пустошиш, а тебе не пустоше, и који чиниш издају, а теби се не чини издаја!+ Чим престанеш да пустошиш, ти ћеш бити опустошен.+ Чим престанеш да чиниш издају, тебе ће други издати.+
2 Јехова, смилуј нам се.+ У тебе се уздамо.*+ Буди наша мишица+ свако јутро,+ наше спасење у време невоље.+ 3 Кад се чује вика, народи беже.+ Кад устанеш, народи се распрше.+ 4 Као што бубашвабе купе свој плен,+ тако ће се ваш плен покупити, и као што јато скакаваца навали на човека, тако ће непријатељи навалити на ваш плен.+ 5 Јехова ће се узвисити,+ јер пребива на висини.+ Испуниће Сион правдом и праведношћу.+ 6 Поуздање у твоја времена показаће се богатством спасења+ — мудрост, знање+ и страх од Јехове.+ То је право благо за онога ко то има.
7 Гле, њихови јунаци вичу на улици, гласници мира+ горко плачу. 8 Путеви су опустели,+ на њима више нема путника.+ Непријатељ је раскинуо савез,+ презрео градове,+ нема обзира према смртном човеку.+ 9 Земља тугује и вене.+ Ливан је посрамљен+ и суши се. Сарон+ је као пустиња, на Васану и Кармилу опало је лишће.+
10 „Сада ћу устати“,+ каже Јехова, „сада ћу се узвисити,+ сада ћу се подићи.+ 11 Зачели сте суву траву,+ родићете стрњику. Ваша бунтовност* прождреће вас+ као ватра.+ 12 Народима ће бити као да су спаљени у кречу. Као посечено трње, гореће у ватри.+ 13 Чујте, ви који сте далеко, шта ћу учинити!+ Ви који сте близу, познајте моју моћ.+ 14 На Сиону страхују грешници,+ дрхтање обузима отпаднике,+ па говоре: ’Ко ће од нас опстати пред ватром која прождире?+ Ко ће од нас опстати пред вечним пламеном?‘+
15 „Онај који увек поступа* праведно+ и говори оно што је право,+ који одбацује неправедни добитак стечен на превару,+ који отреса руке да не прими мито,+ који затвара уши да не слуша о крвопролићу, који затвара очи да не гледа зло,+ 16 он ће пребивати на висинама,+ његова сигурна тврђава биће на високој стени и на неприступачном месту.+ Хлеб ће добијати,+ вода му неће недостајати.“+
17 Твоје очи гледаће краља у његовој лепоти,+ видеће далеку земљу.+ 18 Твоје ће се срце сећати страха и тихо ће говорити:+ „Где је писар? Где је онај што предаје данак?+ Где је онај што броји куле?“+ 19 Нећеш више видети дрзак народ, народ који говори неразумљивим језиком, муцавим језиком који не разумеш.+ 20 Гледај Сион,+ град наших свечаности!+ Твоје очи видеће Јерусалим, сигурно пребивалиште, шатор који се неће преносити.+ Његови се клинови никад неће вадити, ниједно његово уже неће се покидати.+ 21 Јер ће нас на том месту Јехова, Бог Велики,+ штитити попут река+ и широких канала. По њима неће пловити непријатељске лађе* нити ће пролазити велики бродови. 22 Јер Јехова је наш Судија,+ Јехова је наш Законодавац,+ Јехова је наш Краљ;+ он ће нас спасти.+
23 Непријатељска ће ужа попустити, па свој јарбол неће усправно држати нити ће једро разапети.
Тада ће се разделити велики плен. Хроми ће узети велики плен.+ 24 Нико од становника неће рећи: „Болестан сам.“+ Народу који тамо живи опростиће се преступи.+