Исаија
57 Праведник гине,+ а нико то не узима к срцу.+ Добри* људи одлазе међу мртве,+ а нико не увиђа да праведник одлази због зла.+ 2 Он улази у мир.+ Сви који не одступају с правог пута+ у гробу+ ће пронаћи починак свој.*+
3 „Приступите,+ врачарини синови,+ потомство прељубника и блуднице.+ 4 Коме се ругате уживајући у томе?+ На кога широм отварате уста и коме језик плазите?+ Зар нисте ви деца преступа, потомство лажи,+ 5 ви који се препуштате страстима међу великим дрвећем,+ под сваким зеленим дрветом,+ и децу кољете у долинама, међу литицама?+
6 „Твоје* је наследство међу глатким поточним камењем.+ То је наследство које ти је припало.+ Њему си изливала жртву леваницу,+ њему си приносила дар. Зар ћу ја тиме бити задовољан?+ 7 На високој и узвишеној гори поставила си своју постељу.+ И одлазила си тамо да би приносила жртве.+ 8 Иза врата и довратка ставила си свој спомен.+ Далеко од мене ти си се открила, и отишавши горе раширила си своју постељу.+ Због пожуде своје склопила си савез с њима. Волела си да идеш у постељу с њима.+ Мушки уд гледала си. 9 Ишла си код Мелеха с уљем и с многим мирисима.+ Своје посланике слала си далеко, па си се спустила све до гроба.*+ 10 Намучила су те многа лутања твоја.+ Ниси рекла: ’Све је то узалуд!‘ Обновила се снага твоја.+ Зато се ниси разболела.+
11 „Од кога си се уплашила и кога се бојиш,+ па си почела да лажеш?+ А мене се ниси сетила.+ Ништа ниси к срцу узела.+ Нисам ли ја ћутао и све то скривао?+ Зато ме се ниси бојала.+ 12 Ја ћу објавити каква је твоја праведност+ и каква су твоја дела+ — она ти не могу помоћи.+ 13 Кад завапиш за помоћ, гомила твојих идола неће те избавити,+ него ће их ветар све однети,+ дах ће их одувати. А онај ко у мени тражи уточиште+ наследиће земљу и заузеће моју свету гору.+ 14 Говориће се: ’Направите пут, направите пут! Очистите пут!+ Уклоните пред мојим народом препреке с пута!‘“+
15 Јер овако каже Високи и Узвишени,+ који живи у сву вечност+ и чије је име свето:+ „На висини и на светом месту ја живим,+ али сам са онима који су сломљеног и понизног духа,+ да оживим дух понизних, да оживим срце сломљених.+ 16 Нећу се довека препирати нити ћу се довека гневити,+ јер би преда мном нестало животне снаге*+ и не би било створења која дишу, која сам ја створио.+
17 „Због његове покварености и тежње за неправедним добитком,+ ја сам се разгневио и ударао сам га. У гневу сам окренуо лице+ своје. Али он се одметнуо+ и ишао путем свог срца. 18 Видео сам његове путеве и почео сам да га лечим+ и да га водим,+ и да тешим+ њега и оне који плачу с њим.“+
19 „Ја стварам плод усана.+ Трајан мир имаће онај ко је далеко и онај ко је близу“,+ каже Јехова, „и ја ћу га излечити.“+
20 „А зли су као узбуркано море које се не може умирити, и чије воде избацују морску траву и блато. 21 Нема мира злима“,+ каже мој Бог.