Дела апостолска
25 Три дана по доласку+ на власт у провинцији,* Фест је отишао из Цезареје у Јерусалим.+ 2 Тамо су му свештенички главари и истакнути Јудејци изнели оптужбе+ против Павла. Затим су га замолили 3 и затражили да им учини услугу, и да Павла, на његову штету, пошаље у Јерусалим, јер су припремали заседу+ да га на путу убију. 4 Али Фест је одговорио да Павле треба да остане у затвору у Цезареји и да ће ускоро и он отићи тамо. 5 „Зато нека водећи људи међу вама“, рекао је он, „пођу са мном и туже га,+ ако је тај човек за нешто крив.“
6 Након што је код њих провео највише осам или десет дана, отишао је у Цезареју. Сутрадан је сео на судску столицу+ и заповедио да изведу Павла. 7 Кад је он стигао, око њега су стали Јудејци који су дошли из Јерусалима и изнели против њега многе и тешке оптужбе+ које нису могли да докажу.
8 А Павле је у своју одбрану рекао: „Нисам се огрешио+ ни о јудејски Закон, ни о храм,+ ни о цара.“ 9 Али је Фест, пошто је хтео да угоди+ Јудејцима, одговорио Павлу: „Хоћеш ли да идеш у Јерусалим да ти се тамо преда мном за то суди?“+ 10 А Павле рече: „Стојим пред царском судском столицом,+ и ту треба да ми се суди. Ништа нисам скривио Јудејцима,+ као што и сам добро видиш. 11 А ако сам заиста учинио нешто лоше+ и починио нешто што заслужује смрт,+ не бежим од смрти. Али ако су неосноване све те оптужбе које ови износе против мене, нико ме не може њима предати само да би им тиме угодио. Призивам се на цара!“+ 12 Тада се Фест посаветовао са својим саветницима па одговорио: „На цара си се призвао, пред цара ћеш и ићи.“
13 Неколико дана касније, краљ Агрипа* и Верника* стигли су у Цезареју да поздраве Феста. 14 Пошто су се ту задржали више дана, Фест је испричао краљу за Павлов случај:
„Има један човек кога је Феликс оставио у затвору. 15 Кад сам био у Јерусалиму, свештенички главари и јудејске старешине изнели су оптужбе+ против њега, тражећи да га осудим. 16 Али ја сам им одговорио да код Римљана није обичај да се неки човек изручи само да би се тиме некоме угодило, пре него што се тај оптуженик суочи с тужиоцима+ и добије прилику да се брани од оптужбе. 17 Стога, кад су се овде окупили, нисам нимало оклевао, него сам сутрадан сео на судску столицу и заповедио да доведу тог човека. 18 Тужиоци су приступили, али га нису оптужили+ ни за какво зло дело које сам ја очекивао, 19 него су с њим имали некакве спорове о својим веровањима+ и о неком Исусу који је умро, а за кога Павле тврди да је жив.+ 20 Пошто се не сналазим у таквом спору, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим да му се тамо за то суди.+ 21 Али кад је Павле уложио призив+ да остане у затвору до одлуке Његовог величанства,* заповедио сам да га чувају док га не пошаљем цару.“
22 Тада је Агрипа рекао Фесту: „И ја бих волео да чујем тог човека.“+ А он је рекао: „Сутра ћеш га чути.“ 23 Тако су сутрадан Агрипа и Верника дошли у великој раскоши+ и ушли у дворану заједно с војним заповедницима* и угледним људима тога града. На Фестову заповест довели су Павла. 24 Тада је Фест рекао: „Краљу Агрипа, и сви ви који сте овде с нама, погледајте овог човека због кога ми се обратило цело мноштво Јудејаца, и у Јерусалиму и овде, вичући да он више не сме да живи.+ 25 Али ја сам установио да није учинио ништа чиме би заслужио смрт.+ А кад се призвао+ на Његово величанство, одлучио сам да га пошаљем њему. 26 Али немам ништа одређено о њему да напишем свом Господару. Зато сам га извео пред вас, а посебно пред тебе, краљу Агрипа, да бих после ове истраге+ имао шта да напишем. 27 Јер ми изгледа неразумно да пошаљем затвореника, а да не наведем оптужбе против њега.“