Јован
10 „Заиста, заиста, кажем вам, ко у овчији тор не улази на врата,+ него прескаче на неком другом месту, тај је лопов и пљачкаш.+ 2 А онај ко улази на врата+ пастир+ је овцама.+ 3 Њему вратар+ отвара и овце+ слушају његов глас. Он своје овце зове по имену и изводи их. 4 А кад све своје изведе, иде пред њима и овце иду за њим,+ јер познају његов глас.+ 5 А за странцем неће ићи, него ће побећи+ од њега, јер не познају глас странаца.“+ 6 Исус им је испричао то поређење, али они нису схватили шта им је тиме хтео рећи.+
7 Зато је Исус опет рекао: „Заиста, заиста, кажем вам, ја сам врата+ овцама. 8 Сви који су дошли пре мене лопови су и пљачкаши,+ али овце их нису слушале.+ 9 Ја сам врата.+ Ко уђе кроз мене, биће спасен. Улазиће и излазиће и наћи ће пашу.+ 10 Лопов+ долази само да украде, закоље и уништи.+ Ја сам дошао да имају живот, да га имају у изобиљу. 11 Ја сам добри пастир.+ Добри пастир полаже свој живот за овце.+ 12 Најамник,+ који није пастир и није власник оваца, види вука како долази, па оставља овце и бежи, а вук их граби и растерује.+ 13 Он бежи јер је најамник+ и није му стало до оваца.+ 14 Ја сам добри пастир и познајем своје овце+ и моје овце познају мене,+ 15 као што Отац познаје мене и као што ја познајем Оца.+ И свој живот* полажем за овце.+
16 „Имам и друге овце,+ које нису из овог тора.+ Морам и њих довести и оне ће слушати мој глас,+ и све ће бити једно стадо с једним пастиром.+ 17 Зато ме Отац и воли,+ јер ја полажем свој живот+ да бих га опет примио. 18 Нико ми га не одузима, него га ја сам од себе полажем. Имам власт да га положим и имам власт да га опет примим.+ Такву сам заповест+ примио од свог Оца.“
19 И опет је међу Јудејцима дошло до поделе+ због тих речи. 20 Многи од њих су говорили: „Опседнут је демоном+ и полудео је. Зашто га слушате?“ 21 Други су говорили: „То нису речи опседнутог човека. Зар демон може слепима отворити очи?“
22 У то време је у Јерусалиму био Празник посвећења.* Била је зима. 23 Исус је ходао храмом по Соломоновом трему.+ 24 Тада су га Јудејци окружили и рекли му: „Докле ћеш нам душе држати у неизвесности? Ако си ти Христ,*+ реци нам отворено.“+ 25 Исус им је одговорио: „Рекао сам вам, али не верујете. Дела која ја чиним у име свог Оца, она сведоче о мени.+ 26 Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца.+ 27 Моје овце+ слушају мој глас, ја их познајем и оне иду за мном.+ 28 Ја им дајем вечни живот+ и никада неће пропасти+ и нико их неће уграбити из моје руке.+ 29 Оно што ми је мој Отац+ дао веће је од свега другог.+ И нико их не може уграбити из Очеве руке.+ 30 Ја и Отац једно смо.“+
31 Тада су Јудејци опет узели камење да га каменују.+ 32 А Исус им је рекао: „Показао сам вам многа добра дела Очева. За које ме од тих дела каменујете?“ 33 Јудејци су му одговорили: „Не каменујемо те због доброг дела, него због хуле,+ зато што се ти, премда си човек, правиш да си бог.“+ 34 Исус им је рекао: „Зар није записано у вашем Закону:+ ’Ја сам рекао: „Ви сте богови“‘?+ 35 Ако је ’боговима‘+ назвао оне против којих је Бог говорио — а Писмо се не може поништити+ — 36 како онда ви ономе кога је Отац посветио и послао на свет кажете: ’Хулиш‘, зато што сам рекао: ’Ја сам Божји Син‘?+ 37 Ако не чиним дела+ свог Оца, немојте ми веровати. 38 Али ако их чиним, ако и не верујете мени, верујте делима,+ да спознате и да знате да је Отац у јединству са мном и ја у јединству с Оцем.“+ 39 Тада су опет покушали да га ухвате,+ али он им је умакао.+
40 И тако је опет отишао преко Јордана на место где је Јован у почетку крштавао+ и тамо је остао. 41 Многи су дошли к њему и рекли му: „Јован, додуше, није учинио ниједно чудо, али што је год Јован рекао о овом човеку била је истина.“+ 42 И многи су тамо поверовали у њега.+