Излазак
13 Јехова још рече Мојсију: 2 „Посвети ми сваког првенца, свако прворођено међу Израеловим синовима, и од људи и од животиња. Он припада мени.“+
3 Тада Мојсије рече народу: „Сећајте се овог дана у који сте изашли из Египта,+ из дома робовања, јер вас је снагом своје руке Јехова извео оданде.+ Зато нека се не једе ништа с квасцем.+ 4 Ви излазите данас, у месецу авиву.*+ 5 Када те Јехова доведе у земљу Хананаца, Хетеја, Амореја, Јевеја и Јевусеја,+ за коју се заклео твојим праочевима да ће ти је дати,+ у земљу у којој тече мед и млеко,+ онда врши ову службу овог месеца. 6 Седам дана једи бесквасне хлебове,+ а седмог дана је празник у част Јехови.+ 7 Бесквасни хлебови нека се једу седам дана.+ Ништа с квасцем нека се не види код тебе+ и ускисло тесто нека се не види код тебе у целој твојој земљи.+ 8 Тог дана реци свом сину: ’То је због онога што је Јехова учинио за мене кад сам изашао из Египта.‘+ 9 И нека ти то служи као знак на руци и као спомен на челу,+ да би Јеховин закон био у твојим устима.+ Јер те је снажном руком Јехова извео из Египта.+ 10 Држи ову одредбу у прописано време од године до године.+
11 „А када те Јехова доведе у земљу Хананаца,+ као што се заклео теби и твојим праочевима,+ и када ти је преда, 12 посвети Јехови сваког првенца,+ а и свако прворођено од твоје стоке.+ Све што је мушко припада Јехови.+ 13 И свако прворођено магаре откупи ситном стоком, а ако га не откупиш, сломи му врат.+ Откупи и сваког првенца између својих синова.+
14 „Ако те твој син касније упита:+ ’Шта то значи?‘, одговори му: ’Снагом своје руке Јехова нас је извео из Египта,+ из дома робовања.+ 15 Зато што је фараон тврдокорно одбијао да нас пусти,+ Јехова је побио све првенце у египатској земљи,+ од првенца човека до првенца животиње.+ Зато Јехови жртвујем сваког мушког првенца,+ а сваког првенца од својих синова откупљујем.‘+ 16 Нека ти то служи као знак на руци и као повез преко чела,*+ јер нас је снагом своје руке Јехова извео из Египта.“+
17 Кад је фараон пустио народ, Бог га није водио путем кроз филистејску земљу, иако је то био краћи пут, јер је Бог рекао: „Кад види рат, народ би могао да зажали и да се врати у Египат.“+ 18 Зато је Бог повео народ заобилазним путем, кроз пустињу поред Црвеног мора.+ Израелови синови су изашли из египатске земље у бојним редовима.*+ 19 Мојсије је понео са собом Јосифове кости, јер је Јосиф свечано заклео Израелове синове речима: „Бог ће обратити пажњу на вас,+ а ви са собом понесите одавде моје кости.“+ 20 Они су отишли из Сокота и улогорили се у Етаму, на крају пустиње.+
21 Јехова је ишао пред њима дању у стубу од облака да их води путем,+ а ноћу у стубу од ватре да им светли, како би могли да путују и дању и ноћу.+ 22 Стуб од облака није се удаљавао од народа дању, ни стуб од ватре ноћу.+