Дела апостолска

21 Кад смо се тешка срца растали од њих, испловили смо, и пловећи право дошли на Кос, а сутрадан на Родос, па оданде у Патару. 2 И нашавши брод који је ишао преко за Феникију, укрцали смо се и отпловили. 3 Угледали смо острво Кипар,+ и оставили га слева пловећи даље према Сирији.+ Пристали смо у Тиру, јер је тамо требало да се искрца терет.+ 4 Пронашли смо ученике и остали тамо седам дана. А они су, подстакнути духом,+ наговарали Павла да не иде у Јерусалим. 5 Кад је наш боравак дошао крају, отишли смо оданде и наставили своје путовање, а они су нас сви, заједно са женама и децом, пратили док нисмо изашли из града. Онда смо на обали клекнули,+ помолили се 6 и поздравили+ једни с другима. Ми смо се укрцали на брод, а они су се вратили кући.

7 Затим смо отпловили из Тира и стигли у Птолемаиду. Тамо смо поздравили браћу и један дан остали с њима. 8 Сутрадан смо отпутовали и стигли у Цезареју.+ Ушли смо у кућу Филипа, проповедника добре вести,* који је био један од седморице,+ и остали код њега. 9 Он је имао четири кћери, девице, које су пророковале.+ 10 Док смо тамо боравили доста дана, из Јудеје је дошао један пророк по имену Агав.+ 11 Дошао је к нама, узео Павлов појас, свезао себи ноге и руке па рекао: „Овако каже свети дух: ’Човека чији је ово појас овако ће свезати+ Јудејци у Јерусалиму и предати+ га у руке незнабошцима.‘“ 12 Кад смо то чули, и ми и људи из тог места, почели смо да га молимо да не иде+ у Јерусалим. 13 На то је Павле рекао: „Зашто плачете+ и отежавате ми у срцу?+ Верујте, за име Господа Исуса спреман сам не само да будем окован него и да умрем+ у Јерусалиму.“ 14 А како се није дао одговорити, умирили смо се речима: „Нека буде Јеховина воља.“+

15 После тих дана спремили смо се за пут и кренули у Јерусалим.+ 16 С нама су ишли и неки од ученика из Цезареје+ да нас одведу код човека у чијем је дому требало да одседнемо, код неког Мнасона с Кипра, једног од првих ученика. 17 Кад смо стигли у Јерусалим,+ браћа су нас радосно примила.+ 18 Сутрадан је Павле отишао с нама код Јакова.+ Тамо су биле и све старешине. 19 Он их је поздравио, а затим им детаљно испричао+ шта је Бог учинио међу незнабошцима посредством његове службе.+

20 Кад су то чули, почели су да славе Бога, а њему су рекли: „Видиш, брате, колико хиљада верника има међу Јудејцима и сви се они ревно држе Закона.+ 21 Али чули су гласине о теби да све Јудејце који су међу незнабошцима учиш отпадништву од Мојсија,+ говорећи им да не обрезују+ децу и да се не држе јудејских обичаја.* 22 Дакле, шта сад да чинимо? Они ће свакако чути да си дошао. 23 Зато учини ово што ти кажемо: Имамо четири човека који су под заветом. 24 Поведи те људе,+ с њима се обредно очисти и плати за њих+ да обрију главу.+ Тако ће сви знати да нема ништа у гласинама које су чули о теби, него да си на правом путу и да се држиш Закона.+ 25 А што се тиче верника из других народа,* послали смо своју одлуку — треба да се уздржавају од оног што је жртвовано идолима,+ од крви,+ од удављенога*+ и од блуда.“+

26 Тако је Павле сутрадан повео оне људе, с њима се обредно очистио+ и ушао у храм да објави свршетак дана̂+ обредног чишћења кад треба да се принесе принос+ за сваког од њих.+

27 А кад се седам+ дана одређених за очишћење приближило крају, видели су га у храму Јудејци из Азије, па су узбунили цео народ+ и ухватили га, 28 вичући: „Људи Израелци, помозите! Ово је човек који све посвуда учи против нашег народа,+ Закона и овог места, па је чак и Грке довео у храм и оскрнавио ово свето место.“+ 29 Наиме, претходно су у граду с њим видели Трофима+ Ефешанина, па су мислили да га је Павле увео у храм. 30 Цео град се ускомешао+ и са свих страна мноштво се журно окупило. Ухватили су Павла и одвукли га из храма,+ а врата су се истог часа затворила. 31 Док су гледали како да га убију, до заповедника одреда* дошла је вест да је цео Јерусалим у пометњи.+ 32 Он је одмах узео војнике и стотнике* и дојурио до њих.+ Кад су они угледали заповедника+ и војнике, престали су да туку Павла.

33 Тада је заповедник пришао Павлу, ухватио га и заповедио да га окују двоструким ланцима.+ Затим је почео да се распитује ко је он и шта је учинио. 34 А из гомиле једни су викали једно, а други друго.+ Пошто због вике није могао ништа поуздано да утврди, заповедио је да га одведу у касарну.+ 35 Кад се Павле појавио на степеницама, руља је тако нагрнула да су војници морали да га понесу, 36 а мноштво је стално ишло за њим, вичући: „Погуби га!“+

37 Баш кад су га уводили у касарну, Павле се обратио војном заповеднику: „Смем ли нешто да ти кажем?“ А он рече: „Зар знаш грчки? 38 Ниси ли ти онај Египћанин који је пре неког времена изазвао побуну+ и извео у пустињу четири хиљаде наоружаних* побуњеника?“ 39 Тада је Павле рекао: „Ја сам Јудејац,+ из Тарса+ у Киликији, грађанин чувеног града. Зато, молим те, дозволи ми да се обратим народу.“ 40 Кад му је дозволио, Павле је стојећи на степеницама дао народу знак руком.+ Кад је настала велика тишина, обратио им се на хебрејском језику+ речима: