2. Краљевима

19 Чим је краљ Језекија+ то чуо, раздерао је своје хаљине,+ обукао се у кострет+ и отишао у Јеховин дом.+ 2 Затим је послао управитеља краљевог двора Елијакима,+ писара Сомну+ и свештеничке старешине обучене у кострет код пророка Исаије,+ Амосовог сина.+ 3 Они су му рекли: „Овако каже Језекија: ’Овај дан је дан невоље,+ укора+ и дрског ругања,+ јер је дошло време да се синови роде,+ а нема снаге за то.+ 4 Можда ће Јехова, твој Бог, чути+ све речи равсака,* кога је краљ Асирије, његов господар, послао да се руга+ живом Богу, па ће га Јехова, твој Бог, позвати на одговорност за речи које је чуо.+ Помоли+ се за остатак+ који је још жив.‘“

5 Кад су слуге краља Језекије дошле код Исаије,+ 6 он им је рекао: „Овако кажите свом господару: ’Овако каже Јехова:+ „Не бој+ се речи које си чуо, којима су слуге краља Асирије хулиле на мене.+ 7 Ево, ја ћу му дати такав дух+ да ће чути вест+ и вратиће се у своју земљу. И учинићу да падне од мача у својој земљи.“‘“+

8 Кад је равсак+ чуо да је краљ Асирије отишао из Лахиса,+ вратио се к њему и нашао га како се бори против Ливне.+ 9 Наиме, краљ је чуо да је Тирак, краљ Етиопије, кренуо у бој против њега. Зато је поново послао гласнике+ код Језекије и поручио му: 10 „Овако реците Језекији, Јудином краљу: ’Не дај да те вара твој Бог у ког се уздаш+ кад ти каже: „Јерусалим+ неће бити предат у руке краљу Асирије.“+ 11 Ето, сам си чуо шта су краљеви Асирије учинили свим земљама које су опустошили,*+ а зар ћеш се ти избавити?+ 12 Јесу ли народе које су освојили моји праочеви избавили њихови богови+ — Госанце,+ Харанце,+ Ресефе и Еденове синове+ који су били у Теласару?+ 13 Где су краљ Емата,+ краљ Арфада,+ краљеви градова Сефарвима, Ене и Иве?‘“+

14 Језекија је примио писмо које су му донели гласници и прочитао га.+ Затим је отишао у Јеховин дом и развио га пред Јеховом.+ 15 Тада се Језекија помолио+ Јехови: „Јехова, Боже Израелов,+ који седиш над херувимима,*+ ти си једини истинити Бог над свим краљевствима+ на земљи.+ Ти си створио небеса+ и земљу.+ 16 Пригни ухо, Јехова, и чуј.+ Отвори очи,+ Јехова, и види, и чуј Сенахиримове речи које је поручио да би се ругао+ живом Богу. 17 Истина је, Јехова, да су краљеви Асирије опустошили народе и њихову земљу.+ 18 И побацали су њихове богове у ватру, јер то нису били богови,+ него дело људских руку,+ дрво и камен. Зато су их уништили. 19 А сада, Јехова, Боже наш,+ избави нас,+ молим те, из његове руке, да би сва краљевства на земљи знала да си ти, Јехова, једини Бог.“+

29 „’А ово ће ти бити знак:+ Ове године јешће се оно што никне из семења које се просуло,+ друге године јешће се жито које само никне, а треће године сејте+ и жањите, садите винограде и једите њихов род.+ 30 Преживели из Јудиног дома, они који преостану,+ пустиће корен у дубину и рађаће род у висину.+ 31 Јер ће из Јерусалима доћи остатак+ и преживели с горе Сион.+ То ће учинити ревност+ Јехове над војскама.

32 „’Зато овако каже Јехова за краља Асирије:+ „Неће он ући у овај град,+ нити ће овамо одапети стрелу,+ неће му се примаћи са штитом, нити ће око њега подићи опсадни насип.+ 33 Вратиће се путем којим је дошао, и у овај град неће ући, говори Јехова.+ 34 Ја ћу бранити+ овај град и сачуваћу га ради себе+ и ради Давида, свог слуге.“‘“+

35 Те исте ноћи Јеховин анђео је изашао и побио сто осамдесет и пет хиљада људи у асирском+ логору.+ Кад су људи устали рано ујутру, око њих су били све сами лешеви.+ 36 После тога је Сенахирим,+ краљ Асирије, устао и отишао. Вратио+ се у Ниниву+ и тамо остао. 37 Једног дана, док се клањао у храму Нисрока,+ свог бога,+ Адрамелех и Сарасар, његови синови, убили су га мачем+ и побегли у араратску земљу.+ Уместо њега почео је да влада његов син Есар-Адон.+