4 Душа моја гине у мени кад се сетим+

Како сам с мноштвом ишао,

И полако пред њима у дом Божји ходио,+

Уз радосно клицање и захваљивање,+

Уз клицање мноштва које слави празник.+

 6 Боже мој, душа је моја у очај завијена.+

Зато се тебе сећам,+

Из земље јорданске и с врхова Ермона,+

С горе мале.+

 8 У њега се уздај, народе, у свако доба.+

Пред њим изливајте срце своје.+

Бог је уточиште наше.+ (Села)

 2 Пред њим сам изливао забринутост своју,+

Пред њим сам говорио о тескоби својој,+