17 На крају је Саул рекао Давиду: „Ево, даћу ти за жену+ своју најстарију кћер Мераву.+ Само покажи да си храбар и води Јеховине ратове.“+ Али Саул је мислио у себи: „Нећу ја да дигнем руку на њега, него нека Филистеји дигну руку на њега.“+
21 Зато је мислио: „Даћу му њу да му буде замка+ и да се рука Филистеја дигне на њега.“ Тако Саул рече Давиду: „Данас ћу ти дати другу кћер и постаћеш ми зет.“