1. Самуилова

25 После неког времена умро је Самуило.+ Цео Израел се сакупио и оплакао га,+ па су га сахранили код његовог дома у Рами.+ Тада је Давид устао и отишао у пустињу Фаран.+

2 У Маону+ је живео један човек који је имао стоку у Кармилу.*+ Био је јако богат и имао је три хиљаде оваца и хиљаду коза. У то време је стригао+ своје овце у Кармилу. 3 Тај човек се звао Навал,+ а жена му се звала Авигеја.+ Жена је била веома разборита+ и лепа, а њен муж је био груб и зао човек.+ Био је из Халевовог рода.+ 4 Давид је у пустињи чуо да Навал стриже+ овце. 5 Зато је послао десет својих људи којима је рекао: „Идите у Кармил код Навала па га у моје име питајте како је.+ 6 Овако кажите мом брату: ’Мир теби+ и мир твом дому, мир свему што имаш! 7 Чуо сам да стрижеш овце. Твоји пастири су били код нас+ и ми их нисмо узнемиравали+ нити им је ишта нестало све време док су били у Кармилу. 8 Питај своје људе и они ће ти рећи. Нека моји људи нађу милост у твојим очима јер смо дошли у добар дан. Молим те, дај својим слугама и свом сину Давиду шта ти се нађе при руци.‘“+

9 Тако су Давидови људи дошли код Навала и пренели му све те речи у Давидово име, а онда су сачекали. 10 Али Навал је овако одговорио Давидовим слугама: „Ко је Давид,+ и ко је Јесејев син? Данас има много слугу који беже од својих господара.+ 11 Зар да узмем свој хлеб,+ своју воду и стоку коју сам поклао за оне који ми стригу овце и да то дам људима за које не знам ни одакле су?“+

12 Тада су се Давидови људи окренули и вратили својим путем. Када су стигли, пренели су Давиду све те речи. 13 Онда Давид рече својим људима: „Припашите сваки свој мач!“+ Они су припасали сваки свој мач, а и Давид је припасао свој мач. Затим су пошли за Давидом, њих око четиристо, док их је двеста остало код пртљага.+

14 У међувремену је један слуга рекао Авигеји, Наваловој жени: „Давид је из пустиње послао гласнике да пожеле добро нашем господару, али се он извикао на њих.+ 15 Ти људи су били јако добри према нама, нису нас узнемиравали и није нам ништа нестало све време док смо били с њима у пољу.+ 16 Били су нам као зид+ и ноћу и дању, све време док смо били с њима пасући своја стада. 17 Сада размисли и види шта ћеш чинити, јер се зло спрема+ нашем господару и целом његовом дому, а он је толико покварен човек+ да се с њим не може ни разговарати.“

18 Тада је Авигеја+ брзо узела двеста хлебова, два велика крчага вина,+ пет оваца припремљених за јело,+ пет сеа мера* прженог+ зрневља, стотину груда сувог грожђа+ и двеста груда сувих смокава,+ па је све то ставила на магарце. 19 Онда је рекла својим људима: „Пођите ви испред мене,+ а ја ћу за вама.“ Свом мужу Навалу није ништа рекла о томе.

20 Док је јашући на магарцу+ силазила с горе, у сусрет јој је долазио Давид са својим људима. Тако се она срела с њима. 21 Давид је раније био рекао: „Дакле, узалуд сам у пустињи чувао све што припада том човеку. Није му нестало ништа од свега што поседује,+ а он ми сада враћа зло за добро.+ 22 Нека Бог учини тако Давидовим непријатељима и нека их још теже казни+ ако му до сутра ујутру+ оставим у животу иједно мушко!“*+

23 Када Авигеја угледа Давида, брзо сиђе с магарца, паде ничице пред Давида и поклони+ му се до земље. 24 Паде код његових ногу+ и рече: „Господару, ја сам крива.+ Молим те, допусти да твоја робиња проговори пред тобом+ и саслушај речи своје робиње. 25 Молим те, нека мој господар не гледа на тог поквареног+ човека Навала, јер какво му је име, такав је и он. Навал* му је име и безумност је код њега.+ Твоја робиња није видела људе које је послао мој господар. 26 Зато сада, господару, тако жив био Јехова+ и тако жива била душа твоја,+ Јехова ти није допустио+ да будеш крив за крв+ и да својом руком прибавиш себи освету.*+ Нека твојим непријатељима и свима који желе зло мом господару буде као Навалу.+ 27 Овај дар који је твоја слушкиња донела свом господару као благослов,+ нека се да људима који иду+ за мојим господарем. 28 Молим те, опрости својој робињи преступ,+ јер ће Јехова сигурно начинити трајан дом+ мом господару зато што мој господар води Јеховине ратове,+ а зло се неће наћи на теби за све дане твог живота.+ 29 Кад устану да те прогоне и да траже твоју душу, душа мог господара чуваће се у свежњу живота+ код Јехове, твог Бога,+ а душе твојих непријатеља он ће избацити као из праћке.+ 30 Јехова ће теби, мом господару, учинити све добро које ти је обећао и поставиће те за вођу над Израелом.+ 31 Нека мој господар не учини том човеку нешто због чега би зажалио и што би му узнемирило срце тако што би пролио крв без разлога+ и својом руком прибавио себи освету.+ Кад Јехова учини добро мом господару, сети+ се тада своје робиње.“

32 Тада Давид рече Авигеји: „Нека је благословљен Јехова, Израелов Бог,+ који те је данас послао мени у сусрет! 33 Да је благословљена твоја разумност+ и да си благословљена ти која си ме данас спречила да будем крив за крв+ и да својом руком прибавим себи освету!+ 34 Тако жив био Јехова, Израелов Бог, који ме је задржао да ти не учиним зло,+ јер да ниси тако брзо дошла мени у сусрет,+ Навалу до јутра не би остало у животу ниједно мушко.“+ 35 Тада Давид прими из њене руке што му је она донела и рече јој: „Иди у миру+ својој кући. Ево, послушао сам твоје речи и имаћу обзира+ према теби.“

36 Авигеја се вратила код Навала, а он је имао гозбу у својој кући, праву краљевску гозбу.+ Био је веселог срца и потпуно пијан.+ Зато му она до јутра ништа није рекла. 37 Ујутру, када се Навал отрезнио од вина, жена му је рекла шта се догодило. Тада је замрло срце+ у њему и постао је као камен. 38 Десетак дана после тога Јехова је ударио+ Навала и он је умро.

39 Када је Давид чуо да је Навал умро, рекао је: „Нека је благословљен Јехова који је водио моју парницу+ и скинуо са мене срамоту+ коју ми је Навал нанео. Јехова је задржао свог слугу да не учини зло,+ а Навалову злоћу обратио је на његову главу.“+ Онда је Давид послао поруку Авигеји и понудио јој да му постане жена.+ 40 Тако су Давидове слуге дошле код Авигеје у Кармил и рекле јој: „Давид нас је послао по тебе да те узме за жену.“ 41 Она устаде, поклони се лицем до земље+ и рече: „Ево робиње твоје која ће као слушкиња прати ноге+ слугама свог господара.“+ 42 Авигеја+ је брзо села на магарца и кренула,+ а пет њених слушкиња ишло је за њом. Тако је она отишла с Давидовим гласницима и постала му жена.

43 Давид је узео и Ахиноаму+ из Језраела,+ и тако су обе постале његове жене.+

44 Саул је своју кћер Михалу,+ Давидову жену, дао Фалтију,+ Лаисовом сину, који је био из Галима.+