Судије

9 Авимелех,+ Јеровалов син, отишао је у Сихем+ код браће своје мајке и рекао је њима и целој родбини с мајчине стране: 2 „Молим вас, кажите свим становницима Сихема: ’Шта вам је боље, да над вама влада седамдесет људи,+ сви Јеровалови синови, или да над вама влада један човек? Сетите се да сам ја ваша кост и ваше месо.‘“+

3 Тако су браћа његове мајке пренела све његове речи свим становницима Сихема и њихово срце се приклонило Авимелеху,+ јер су рекли: „Он је наш брат.“+ 4 Дали су му седамдесет сребрника из Вал-Веритовог храма,+ чиме је Авимелех унајмио беспослене и дрске људе,+ који су му се придружили. 5 Затим је отишао у дом свог оца у Офри+ и на једном камену побио своју браћу,+ Јеровалове синове, седамдесет људи. Али остао је Јотам, најмлађи Јеровалов син, јер се сакрио.

6 Касније су се окупили сви становници Сихема и сви становници Мила+ те су отишли и код великог дрвета,+ код стуба који је стајао у Сихему,+ поставили Авимелеха за краља.+

7 Када су то јавили Јотаму, он је отишао и стао наврх горе Гаризим+ и повикао на сав глас: „Чујте ме, становници Сихема, а и нека Бог чује вас!

8 „Једном су пошла стабла да помажу себи краља. Тако су рекла маслини:+ ’Буди нам ти краљ.‘+ 9 Али маслина им је одговорила: ’Зар да се одрекнем свог уља које је на славу+ Богу и људима, па да се њишем над другим стаблима?‘+ 10 Затим су стабла рекла смокви:+ ’Дођи ти па нам буди краљ.‘ 11 Али смоква им је рекла: ’Зар да се одрекнем своје сласти и свог доброг плода, па да се њишем над другим стаблима?‘+ 12 Онда су стабла рекла виновој лози: ’Дођи ти да нам будеш краљ.‘ 13 А винова лоза им је одговорила: ’Зар да се одрекнем свог младог вина које весели Бога и људе,+ па да се њишем над другим стаблима?‘ 14 На крају су сва стабла рекла трновитом грму:+ ’Дођи ти да нам будеш краљ.‘ 15 А трновити грм је одговорио стаблима: ’Ако заиста желите да ме помажете за краља, дођите и склоните се у мој хлад.+ А ако нећете, нека изађе ватра+ из трновитог грма и прогута ливанске+ кедрове.‘+

16 „А сада, ако сте исправно и поштено поступили када сте Авимелеха поставили за краља,+ ако сте учинили добро Јеровалу и његовом дому и ако сте му учинили како је заслужио по ономе што је чинио — 17 јер се мој отац борио+ за вас и своју душу је изложио опасности+ да би вас избавио из руку Мадијанаца,+ 18 а ви сте данас устали на дом мог оца и на једном камену сте побили његове синове,+ седамдесет људи,+ и поставили сте Авимелеха, сина његове робиње,+ за краља+ над становницима Сихема само зато што је он ваш брат — 19 дакле, ако сте данас поступили исправно и поштено према Јеровалу и његовом дому, радујте се с Авимелехом, а и он нека се радује с вама.+ 20 Али ако нисте, нека изађе ватра+ од Авимелеха и прогута становнике Сихема и становнике Мила,+ и нека изађе ватра+ од становника Сихема и од становника Мила и прогута Авимелеха.“+

21 Тада је Јотам+ отишао и побегао у Вир где је и остао због свог брата Авимелеха.

22 Авимелех је три године охоло владао као кнез над Израелом.+ 23 Тада је Бог допустио да дух раздора*+ завлада између Авимелеха и становника Сихема, и становници Сихема су изневерили+ Авимелеха. 24 То је било зато што је требало да се освети злочин почињен над седамдесет Јеровалових синова+ и да њихова крв падне на њиховог брата Авимелеха, јер их је убио,+ и на становнике Сихема, јер су му помогли+ да убије своју браћу. 25 Становници Сихема поставили су му заседе по горским врховима и пљачкали су сваког ко би прошао поред њих оним путем. За то је сазнао Авимелех.

26 Онда је Гал,+ Еведов син, дошао са својом браћом и прешао у Сихем.+ Становници Сихема с поуздањем су му се приклонили.+ 27 По обичају су отишли у поље да беру грожђе у својим виноградима, газе га и веселе се,+ а онда су отишли у храм свог бога+ да једу, пију+ и проклињу+ Авимелеха. 28 Тада Гал, Еведов син, рече: „Ко је Авимелех?+ Зар није он Јеровалов+ син? И ко је Зевул,+ његов повереник у Сихему? Зашто њима да служимо? Боље да служите људима Емора,+ Сихемовог оца. Зашто да служимо Авимелеху? 29 Када би овај народ био под мојом руком,+ свргнуо бих Авимелеха.“ И поручио је Авимелеху: „Сакупи велику војску па крени у бој.“+

30 Када је Зевул, градски кнез, чуо речи Гала, Еведовог сина,+ веома се разгневио. 31 Зато је у тајности послао гласнике Авимелеху, и поручио му: „Ево, Гал, Еведов син, и његова браћа дошли су у Сихем+ и сада буне град против тебе. 32 Зато ти и твоји људи устаните ноћу+ и поставите заседу+ у пољу. 33 А рано ујутру, кад огране сунце, устани и удари на град. Када он и његови људи изађу на тебе, учини с њим шта желиш.“

34 Тако су Авимелех и сви они који су били с њим устали ноћу и поставили око Сихема заседу распоредивши људе у четири чете. 35 Гал,+ Еведов син, изашао је и стао на градска врата. Тада су Авимелех и његови људи изашли из заседе. 36 Чим их је Гал угледао, рече Зевулу: „Гле, људи силазе с горских врхова.“ А Зевул му одговори: „Од сенки с гора чини ти се да видиш људе.“+

37 Гал опет рече: „Гле, људи силазе с узвишице која је усред земље, а једна чета долази путем од великог дрвета Меоненима.“ 38 На то му Зевул одговори: „Где су сада твоје речи којима си се хвалио:+ ’Ко је Авимелех да му служимо?‘+ Зар нису ово људи које си ти одбацио?+ Изађи сад и бори се против њих.“

39 Гал је био на челу становника Сихема и кренуо је у борбу против Авимелеха. 40 Али Авимелех га је потерао па је он побегао пред њим. Многи су падали мртви, све до градских врата.

41 Авимелех је остао у Аруми, а Зевул+ је протерао Гала+ и његову браћу, тако да више нису могли да живе у Сихему.+ 42 Следећег дана народ је изашао у поље. То су јавили Авимелеху.+ 43 Он је узео своје људе, поделио их у три чете+ и поставио заседу у пољу. Када је видео да народ излази из града, кренуо је на њих и побио их. 44 Авимелех и чете које су биле с њим навалили су напред и поставили се код градских врата, док су две чете удариле на све који су били у пољу и побиле их.+ 45 Тако је Авимелех цео тај дан освајао град и на крају га је и освојио. Побио је људе у граду,+ а град разорио+ и посуо сољу.+

46 Када су то чули сви становници сихемске куле, отишли су у подрум храма бога Верита.+ 47 Кад су Авимелеху јавили да су се окупили сви становници сихемске куле, 48 Авимелех је отишао на гору Салмон+ заједно са својим људима. Узео је у руке секиру, одсекао једну грану с дрвета, подигао је, ставио на раме и рекао својим људима: „Што сте видели да сам ја учинио, брзо и ви чините!“+ 49 Тада су сви одсекли по грану и кренули за Авимелехом. Затим су гране набацали на подрум и запалили ватру над онима који су били у подруму. Тако су погинули сви становници сихемске куле, око хиљаду мушкараца и жена.+

50 Авимелех је онда отишао на Тевес,+ опколио га и освојио. 51 Усред града била је јака кула у коју су побегли сви мушкарци и жене, сви становници тог града. Затворили су врата за собом и попели се на кров куле. 52 Авимелех је дошао до куле и напао је. Кад је скоро дошао до врата куле да их спали ватром,+ 53 једна жена баци млински камен на главу Авимелеху и разби му лобању.+ 54 Он брзо позва слугу који му је носио оружје и рече му: „Извуци мач и убиј ме,+ да се не би за мене говорило: ’Убила га је жена.‘“ Његов слуга га је одмах пробо и он је умро.+

55 Када су Израелци видели да је Авимелех погинуо, сви су се вратили у своје место. 56 Тако је Бог Авимелеху вратио зло које је он нанео свом оцу када је побио своју браћу, њих седамдесет.+ 57 Бог је учинио да се све зло које су чинили становници Сихема врати њима на главу, и тако их је стигло+ проклетство+ Јотама,+ Јероваловог+ сина.