1. Краљевима

20 Вен-Адад,+ краљ Сирије, скупио је сву своју војску, а с њим су била и тридесет и два краља+ с коњима+ и колима.+ Он је кренуо на Самарију,+ подигао опсаду+ око ње и напао је. 2 У град је послао гласнике+ код Ахава, краља Израела, и поручио му: „Овако каже Вен-Адад: 3 ’Твоје сребро и твоје злато мени припада, а и твоје најлепше жене и најлепши синови мени припадају.‘“+ 4 Краљ Израела је одговорио: „Као што си рекао, мој господару, краљу, ја припадам теби са свим што имам.“+

5 Гласници су опет дошли и рекли: „Овако каже Вен-Адад: ’Послао сам гласнике к теби и поручио сам ти: „Даћеш ми своје сребро, своје злато, своје жене и своје синове.“ 6 Али ја ћу сутра у ово доба послати своје слуге к теби да добро претраже твој двор и куће твојих слугу. Они ће узети и однети све што је драгоцено+ у твојим очима.‘“

7 Тада је краљ Израела сазвао све старешине у земљи+ и рекао им: „Молим вас, погледајте и видите како овај човек тражи невољу,+ јер је послао људе к мени по моје жене, моје синове, моје сребро и моје злато, и ја му све то нисам ускратио.“ 8 Све старешине и цео народ рекли су му: „Немој га послушати и немој пристати.“ 9 Зато он рече Вен-Ададовим гласницима: „Овако реците мом господару, краљу: ’Све што си први пут поручио свом слузи учинићу, али ово не могу да учиним.‘“ Гласници су отишли и однели му одговор.

10 Тада је Вен-Адад послао к њему гласнике и поручио му: „Нека ми богови учине тако+ и нека ме још теже казне+ ако праха од Самарије буде доста да цео народ који је са мном добије по шаку!“+ 11 Краљ Израела му је одговорио: „Овако му реците: ’Нека се онај ко се опасује+ не хвали као онај ко се већ распасује.‘“+ 12 Кад је Вен-Адад чуо тај одговор док је с краљевима пио+ у шаторима, рекао је својим слугама: „Спремите се за напад!“ И почели су да се спремају да нападну град.

13 Тада један пророк приступи Ахаву, краљу Израела,+ и рече: „Овако каже Јехова:+ ’Јеси ли видео све ово велико мноштво? Ево, данас ћу га предати теби у руке, и знаћеш да сам ја Јехова.‘“+ 14 На то Ахав рече: „Преко кога?“ А он одговори: „Овако каже Јехова: ’Преко младића који су у служби кнезова покрајина.‘“ На крају Ахав још упита: „Ко ће започети битку?“ А он одговори: „Ти!“

15 Тада је Ахав пребројао младиће који су у служби кнезова покрајина и било их је двеста тридесет и два.+ Затим је пребројао цео народ, све Израелове синове, и било их је седам хиљада. 16 Они су изашли у подне док се Вен-Адад опијао+ у шаторима заједно с тридесет и два краља који су дошли да му помогну. 17 Најпре су изашли младићи+ који су у служби кнезова покрајина. Вен-Адад је послао своје људе, и они су му јавили: „Изашли су неки људи из Самарије.“ 18 На то он рече: „Ако су изашли ради мира, похватајте их живе; ако су изашли ради битке, опет их похватајте живе.“+ 19 Из града су изашли младићи који су у служби кнезова покрајина и војска која је ишла за њима. 20 Сваки је напао свог противника, тако да су Сиријци+ почели да беже,+ а Израелци су кренули у потеру за њима. Али Вен-Адад, краљ Сирије, успео је да побегне на коњу заједно с коњаницима. 21 Тада је изашао и краљ Израела и ударио на коње и кола,+ тако да су Сиријци претрпели велики пораз.

22 После тога пророк+ је дошао код краља Израела и рекао му: „Иди, ојачај своје снаге,+ размисли па види шта ћеш чинити,+ јер ће почетком године* краљ Сирије опет доћи на тебе.“+

23 Слуге краља Сирије рекле су свом краљу: „Њихов Бог је Бог гора.+ Зато су били јачи од нас. Али ако се будемо борили против њих у равници, видећеш да ћемо бити јачи од њих. 24 Учини дакле овако: Уклони краљеве+ с њихових места и уместо њих постави намеснике.+ 25 А ти скупи себи војску као што је била она коју си изгубио, и исто толико коња и кола. Онда поведимо битку с њима у равници, па ћеш видети да ћемо бити јачи од њих.“+ Он их је послушао и учинио тако.

26 Почетком године Вен-Адад је скупио Сиријце+ и кренуо у Афек+ у битку против Израела. 27 Израелови синови су се такође сакупили, снабдели се свим што им је било потребно+ и изашли пред њих. Израелови синови улогорили су се испред њих као два мала стада коза, а Сиријци су прекрили земљу.+ 28 Тада је Божји човек+ дошао код краља Израела и рекао му: „Овако каже Јехова: ’Зато што Сиријци кажу: „Јехова је Бог гора, а не Бог равница“, све ово велико мноштво предаћу теби у руке,+ и знаћете да сам ја Јехова.‘“+

29 Седам дана били су улогорени једни наспрам других.+ А седмог дана почела је битка и Израелови синови су у једном дану побили сто хиљада Сиријаца пешака. 30 Они који су остали побегли су у град Афек,+ али зидине су се срушиле на двадесет и седам хиљада људи који су остали.+ Вен-Адад је побегао+ у град и сакрио се у најскровитију+ собу.

31 Његове слуге су му рекле: „Ево, чули смо да су краљеви Израеловог дома милостиви* краљеви.+ Молимо те, хајде да опашемо кострет+ око бедара+ и ставимо себи конопце око врата, па да изађемо пред краља Израела. Можда ће ти поштедети душу.“+ 32 Тако су опасали кострет око бедара и ставили себи конопце око врата, па су дошли пред краља Израела и рекли: „Твој слуга Вен-Адад рекао је: ’Молим те, поштеди ми душу.‘“ А он рече: „Је ли он још жив? То ми је брат.“ 33 Они+ су то схватили као добар знак и закључили су да заиста тако мисли, па су рекли: „Вен-Адад ти је брат.“ А он рече: „Идите и доведите га.“ Тада је Вен-Адад дошао к њему и он га је позвао у своја кола.+

34 Вен-Адад му рече: „Вратићу градове+ које је мој отац узео твом оцу, а ти изабери себи улице у Дамаску као што је мој отац себи изабрао у Самарији.“

Тада Ахав одговори: „Склопимо савез+ под тим условима па ћу те пустити да идеш.“

Тако је склопио савез с њим и пустио га да иде.

35 Један од пророчких синова*+ рече свом другу по Јеховиној речи:+ „Молим те, удари ме.“ Али овај није хтео да га удари. 36 А он му рече: „Зато што ниси послушао Јеховин глас, кад одеш од мене, убиће те лав.“ И кад је овај отишао од њега, напао га је лав+ и убио га.+

37 Затим нађе другог човека и рече му: „Молим те, удари ме.“ И овај га је ударио и ранио.

38 Тада је пророк отишао и стао поред пута да дочека краља, а преко очију је ставио повез да га не препознају.+ 39 Кад је краљ пролазио, он повика краљу:+ „Твој слуга се нашао усред битке, и гле, један човек је иступио из бојних редова, довео ми неког човека и рекао: ’Чувај овог човека. Ако нестане, твоја душа+ биће уместо његове душе+ или ћеш платити талант* сребра.‘+ 40 И док је твој слуга радио ово и оно, овај је нестао.“ На то му краљ Израела рече: „То ти је пресуда. Сам си је донео.“+ 41 Тада је пророк брзо скинуо повез с очију и краљ Израела је препознао да је он један од пророка.+ 42 Он рече краљу: „Овако каже Јехова: ’Зато што си пустио из своје руке човека кога сам одредио да се погуби,*+ твоја душа биће уместо његове душе+ и твој народ уместо његовог народа.‘“+ 43 Тако се краљ Израела упутио својој кући зловољан и потиштен,+ и дошао је у Самарију.+