2. Самуилова

24 Јехова се поново+ жестоко разгневио на Израелце када је Давид био наведен* да преброји+ Израел и Јуду. 2 Тако је краљ рекао Јоаву,+ свом заповеднику војске: „Обиђи сва Израелова племена, од Дана до Вирсавеје,+ и попишите народ+ да знам колико га има.“+ 3 Али Јоав је рекао краљу: „Нека Јехова, твој Бог, дода овом народу још сто пута оволико колико га сад има и нека то мој господар, краљ, види својим очима. Али зашто мој господар, краљ, жели да учини тако нешто?“+

4 Али краљева реч је била јача+ од Јоавове речи и од речи војних заповедника, и тако су Јоав и војни заповедници отишли од краља да попишу+ израелски народ. 5 Прешли су Јордан и улогорили се код Ароира,+ десно од града који се налазио у долини, а затим су кренули према Гадовим синовима+ и Јазиру.+ 6 Онда су дошли у Галад+ и земљу Тахтих-Одсију, наставили до Дан-Јана, а онда скренули према Сидону.+ 7 Затим су дошли у утврђени град Тир+ и у све градове Јевеја+ и Хананаца, а свој су пут завршили у Јудином Негеву,+ у Вирсавеји.+ 8 Тако су обишли сву земљу и после девет месеци и двадесет дана стигли у Јерусалим. 9 Јоав је дао краљу број пописаног+ народа: Израелових синова било је осамсто хиљада ратника наоружаних мачем, а Јудиних људи петсто хиљада.+

10 Али Давида је почело да осуђује срце+ након што је пребројао народ. Зато Давид рече Јехови: „Много сам згрешио+ што сам то учинио. Молим те, Јехова, опрости овај грех свом слузи,+ јер сам веома безумно поступио.“+ 11 Кад је Давид ујутру устао, Јеховина реч је дошла пророку Гаду,+ Давидовом видеоцу:+ 12 „Иди и реци Давиду: ’Овако каже Јехова: „Три ствари стављам пред тебе,+ а ти изабери шта да ти од тога учиним.“‘“+ 13 Гад је дошао код Давида и рекао му:+ „Хоћеш ли да у твојој земљи буде седам година глади+ или да три месеца бежиш пред својим противницима,+ а да те они прогоне, или да три дана буде пошаст у твојој земљи?+ Сада добро размисли шта ћу одговорити оном ко ме шаље.“ 14 Давид је рекао Гаду: „На великој сам муци. Нека паднемо у Јеховине руке,+ јер је његово милосрђе велико,+ само да не паднем људима у руке!“+

15 Јехова је пустио пошаст+ на Израел од јутра до одређеног времена, тако да је помрло+ седамдесет хиљада људи од Дана до Вирсавеје.+ 16 Анђео+ је пружио руку према Јерусалиму да га опустоши, али је Јехови било жао+ због те невоље, па је рекао анђелу који је убијао народ: „Доста! Спусти сада своју руку.“ Јеховин анђео био је код гумна Орне+ Јевусејина.+

17 Када је Давид видео анђела како убија народ, рекао је Јехови: „Ја сам згрешио и ја сам зло учинио. Али шта су ове овце+ учиниле? Молим те, нека твоја рука дође на мене+ и на дом мог оца.“

18 Тада је Гад још истог дана дошао код Давида и рекао му: „Иди и подигни Јехови олтар на гумну Орне Јевусејина.“+ 19 Давид је отишао по Гадовој речи, како му је Јехова заповедио.+ 20 Кад је Орна погледао и видео краља и његове слуге како иду према њему, одмах је дошао и поклонио+ се краљу лицем до земље.+ 21 Орна је упитао: „Зашто је мој господар, краљ, дошао код свог слуге?“ А Давид је одговорио: „Да од тебе купим+ то гумно и подигнем олтар Јехови, како би престала пошаст+ у народу.“ 22 Тада Орна рече Давиду: „Нека га узме мој господар,+ краљ, и нека принесе на жртву шта год жели. Ево говеда за жртву паљеницу, а за дрва узми вршалицу, плуг и јарам.+ 23 Све то теби, краљу, Орна поклања.“ Затим Орна рече краљу: „Нека ти Јехова, твој Бог, буде милостив.“+

24 Али краљ рече Орни: „Не, хоћу то да купим од тебе за новац.+ Нећу приносити Јехови, свом Богу, жртве паљенице које ништа не коштају.“+ Тако је Давид купио+ гумно и говеда за педесет сикала* сребра. 25 Давид је ту подигао олтар+ Јехови и принео му жртве паљенице и жртве заједништва. Тако је Јехова услишио усрдне молитве+ за земљу и престала је пошаст у Израелу.