32 „А сада, Боже наш, Боже велики+ и моћни,+ ти који уливаш страх,+ који се држиш савеза+ и показујеш милост,*+ нека не буде незнатна+ пред твојим лицем сва ова невоља која је снашла нас,+ наше краљеве,+ наше кнезове,+ наше свештенике,+ наше пророке,+ наше праочеве+ и цео твој народ од времена асирских краљева па до данас.+