Бројеви
23 Тада Валам рече Валаку: „Подигни ми овде седам олтара+ и припреми ми овде седам јунаца и седам овнова.“ 2 Валак је одмах учинио као што је Валам рекао. После тога Валак и Валам су принели по једног јунца и једног овна на сваком олтару.+ 3 И Валам рече Валаку: „Стани поред своје жртве паљенице,+ а ја идем. Можда ће ми се Јехова јавити и састати се са мном.+ А ја ћу ти рећи све што ми он покаже.“ И отишао је на једно огољено брдо.
4 Кад се Бог јавио Валаму,+ овај му рече: „Подигао сам седам олтара и принео сам по једног јунца и једног овна на сваком олтару.“+ 5 Јехова је ставио речи у уста Валаму+ и рекао му: „Врати се Валаку и тако му реци.“+ 6 И он се вратио к њему и нашао га како стоји поред своје жртве паљенице заједно са свим моавским кнезовима. 7 Тада Валам поче своју причу:*+
„Из Арама+ ме је довео Валак, краљ моавски,
С гора источних:
’Дођи, прокуни ми Јакова.
Дођи, осуди Израел.‘+
9 Јер с врха стена ја их видим,
И с брда их гледам.
Ту као народ живе одвојено,+
И у друге се народе не убрајају.+
10 Ко је избројао Јаковљев прах,+
И ко је пребројао Израелову четвртину?
Нека ми душа умре смрћу честитих,+
И нека ми крај буде као и њима.“+
11 На то Валак рече Валаму: „Шта ми то радиш? Довео сам те да прокунеш моје непријатеље, а ево, ти их обасипаш благословима.“+ 12 А он му одговори: „Зар нећу пазити да говорим све оно што ми Јехова стави у уста?“+
13 Тада му Валак рече: „Молим те, хајде са мном на друго место одакле можеш да их видиш. Видећеш им само крај,+ нећеш их све видети. И прокуни ми их оданде.“+ 14 И одвео га је у поље Зофим, на врх Фазге.+ Ту је подигао седам олтара и принео по једног јунца и једног овна на сваком олтару.+ 15 После тога Валам рече Валаку: „Стани овде поред своје жртве паљенице, а ја идем тамо на сусрет с њим.“ 16 И Јехова се јавио Валаму, ставио му речи у уста и рекао:+ „Врати се Валаку+ и тако му реци.“ 17 Он се вратио к њему и нашао га како стоји поред своје жртве паљенице заједно с моавским кнезовима. Валак га упита: „Шта је рекао Јехова?“ 18 Тада Валам поче своју причу:+
„Устани, Валаче, и послушај.
Чуј ме, сине Сефоров.+
Ни син човечји да због нечега зажали.+
Зар је он нешто рекао, а да није учинио,
Зар је казао, а да није извршио?+
21 Он није видео никакво врачање+ против Јакова,
Нити какве невоље против Израела.
С њим је Јехова, Бог његов,+
И клицање краљу у њему се чује.
23 Јер нема чини против Јакова,+
Нити каквог гатања против Израела.+
У то ће се време о Јакову и о Израелу рећи:
’Шта је то Бог учинио!‘+
24 Гле, народ ће устати као лав,
Као лав ће се подићи.+
Неће лећи док плен не поједе,
И крв побијених пиће.“+
25 На то Валак рече Валаму: „Ако већ не можеш да га прокунеш, немој ни да га благосиљаш.“ 26 А Валам одговори Валаку: „Зар ти нисам рекао: ’Учинићу све што Јехова каже‘?“+
27 Тада Валак рече Валаму: „Ходи, молим те, да те одведем на још једно место. Можда ће бити исправно у очима истинитог Бога да ми га оданде прокунеш.“+ 28 Онда је Валак одвео Валама на врх Фегора, који гледа према Гесимону.+ 29 Тада Валам+ рече Валаку: „Подигни ми овде седам олтара и припреми ми овде седам јунаца и седам овнова.“+ 30 И Валак је учинио као што је Валам рекао и принео је по једног јунца и једног овна на сваком олтару.+