6 У њихово друштво моја душа не улази.+ С њиховим се збором моје срце не уједињује,+ јер су у свом гневу побили људе,+ и у својој самовољи пресекли су биковима жиле на ногама.
7 Тада Адони-Везек рече: „Седамдесет краљева којима су били одсечени палчеви на рукама и на ногама сакупљали су храну под мојим столом. Онако како сам ја чинио, тако ми Бог враћа.“+ И одвели су га у Јерусалим,+ где је и умро.