2. Солуњанима

3 На крају, браћо, молите се за нас,+ да се Јеховина реч+ брзо шири+ и да се слави, као и код вас, 2 и да будемо избављени од покварених и злих људи,+ јер немају сви веру.+ 3 Али Господ је веран и он ће вас учврстити и чувати од Злога.+ 4 А као Господови следбеници уздамо+ се у вас, да радите и да ћете и даље радити оно што заповедамо.+ 5 Нека Господ усмерава ваше срце на љубав+ према Богу и на истрајност+ која вам је потребна док служите Христу.

6 Заповедамо+ вам, браћо, у име Господа Исуса Христа, да се клоните+ сваког брата који живи* неуредно,+ а не по предању које сте примили од нас.+ 7 Јер сами знате како треба да се угледате на нас,*+ јер док смо били код вас нисмо неуредно живели+ 8 нити смо ичији хлеб бадава јели,+ него смо ноћ и дан тешко и напорно радили+ да никоме од вас не будемо на терету.+ 9 Не зато што не бисмо имали право на то,+ него зато да вам послужимо као пример на који треба да се угледате.*+ 10 Заиста, кад смо били с вама, заповедили смо вам:+ „Ако неко неће да ради, нека и не једе.“+ 11 Јер чујемо да неки од вас неуредно живе,*+ да ништа не раде, него се мешају у оно што их се не тиче.+ 12 Таквима заповедамо и опомињемо их у Господу Исусу Христу да раде у миру и да једу хлеб који сами зараде.+

13 А ви, браћо, не посустајте у чињењу онога што је исправно.+ 14 А ако неко не послуша оно што смо рекли+ у овом писму, обележите га,+ не дружите се више с њим,+ да се постиди.+ 15 Али не сматрајте га непријатељем, него га опомињите+ као брата.

16 И нека вам сам Господ мира увек и на сваки начин да мир.+ Нека Господ буде са свима вама.

17 Ја, Павле, пишем вам овај поздрав својом руком.+ То је мој знак у сваком писму — тако ја пишем.

18 Нека незаслужена доброта+ нашег Господа Исуса Христа буде са свима вама.