Излазак
15 Тада су Мојсије и Израелови синови запевали ову песму Јехови и овако су рекли:+
„Запеваћу Јехови, јер се силно прославио.+
Коња и коњаника у море је бацио.+
2 Јах* је снага моја и сила моја,+ јер он је спасење моје.+
Он је Бог мој, њега ћу хвалити,+ он је Бог оца мога,+ њега ћу узвисивати.+
3 Јехова је храбар ратник.+ Јехова је име његово.+
4 Кола фараонова и војску његову у море је бацио.+
Изабрани ратници његови потонули су у Црвеном мору.+
5 Узбуркане су их воде прекриле,+ као камен у дубине су потонули.+
7 Силним величанством својим обараш оне који устају на тебе;+
Пушташ гнев свој жестоки да их као стрњику прождире.+
8 Дахом ноздрва твојих+ воде су се сабрале,
Попут зидова таласи су стајали,
У срцу мора узбуркане су се воде стврднуле.
9 Непријатељ је рекао: ’Тераћу их!+ Стићи ћу их!+
Плен ћу делити!+ Наситиће га се душа моја!
Мач ћу свој извући! Рука ће их моја терати!‘+
11 Ко је међу боговима као ти, о Јехова?+
Ко је као ти кога силна светост краси?+
Песмама хвале+ треба ти исказивати страх,+ теби који чуда чиниш.+
12 Десницу си своју подигао+ и земља их је прогутала.+
13 Милошћу* својом водио си народ који си избавио,+
Снагом својом водићеш га у свето пребивалиште своје.+
15 Тада ће се уплашити кнезови* едомски,
И задрхтаће тирани моавски.+
Сви становници Ханана клонуће духом.+
17 Ти ћеш га довести и засадити на гори наследства свог,+
На утврђеном месту које си себи припремио за пребивање,+ Јехова,
У светилишту,+ Јехова, које су руке твоје утврдиле.
18 Јехова ће краљевати довека, у сву вечност.+
19 Кад су коњи фараонови,+ бојна кола његова и коњаници његови у море ушли,+
Јехова је на њих вратио воде морске,+
А синови су Израелови прошли по сувом посред мора.“+
20 Тада је пророчица Марија, Аронова сестра,+ узела у руке даире,+ и све су јој се жене придружиле с даирама играјући.+ 21 Марија је мушкарцима песмом одговарала:+
22 Касније је Мојсије повео Израелце, па су од Црвеног мора пошли у пустињу Сур.+ Три дана су путовали кроз ту пустињу, али нису нашли воду.+ 23 Затим су дошли у Мару,+ али тамо нису могли да пију воду јер је била горка. Зато је то место и названо Мара.*+ 24 И народ је почео да гунђа против Мојсија:+ „Шта ћемо пити?“ 25 Тада је он завапио Јехови.+ Јехова му је показао једно дрво које је он бацио у воду и вода је постала слатка.+
Ту им је Бог дао поуку и закон и ту их је искушао.+ 26 И рекао им је: „Ако будете добро слушали глас Јехове, свог Бога, и ако будете радили оно што је исправно у његовим очима и ако слушате његове заповести и држите се свих његових прописа,+ нећу пустити на вас ниједну болест коју сам пустио на Египћане.+ Јер сам ја Јехова и ја вас лечим.“+
27 После су дошли у Елим, где је било дванаест извора воде и седамдесет палми.+ И улогорили су се тамо поред воде.