47 Сиђи и седи у прашину,+ девице, кћери вавилонска.+ Седи на земљу, где нема престола,+ кћери халдејска.+ Јер се више нећеш звати нежном и осетљивом.+

17 „Овако им реци: ’Нека моје очи дан и ноћ сузе лију и нека не престају,+ јер је девица, кћи мог народа, јаким ударцем сломљена,+ болна је рана на њој.+