3 Затим сам рекао краљу: „Нека је краљ жив довека!+ Како да ми лице не буде тужно кад је град+ у ком су гробови мојих праочева+ опустошен, и кад су му врата ватром спаљена?“+

4 На то су Халдејци рекли краљу на арамејском:+ „Краљу, да си жив довека!+ Испричај сан својим слугама, а ми ћемо ти открити његово значење.“+

10 Када је краљица чула за речи краља и његових великаша, ушла је у дворану где је била гозба. Краљица је рекла: „Краљу, да си жив довека!+ Нека те не плаше мисли твоје и нека ти лице не бледи!