Марко

6 Отишао је оданде и дошао у свој завичај, а његови ученици су ишли за њим.+ 2 Кад је дошао сабат, почео је да поучава у синагоги. Многи који су га слушали били су задивљени и рекли су: „Откуд то овоме?+ Откуд му таква мудрост и како то да његове руке чине таква силна дела?* 3 Зар није ово тесар,+ Маријин син+ и Јаковљев,+ Јосифов, Јудин и Симонов+ брат? И зар нису његове сестре овде с нама?“ И нису хтели да верују у њега.+ 4 А Исус им је рекао: „Пророк није без части нигде осим у свом завичају,+ међу својим рођацима и у свом дому.“+ 5 Зато тамо није учинио ниједно моћно дело, осим што је положио руке на неколико болесних и излечио их. 6 Чудио се што немају вере. И обилазио је околна села и поучавао људе.+

7 Затим је позвао дванаесторицу, и почео да их шаље два по два,+ дајући им власт над нечистим духовима.+ 8 И заповедио им је да не носе на пут ништа сем штапа — ни хлеб, ни торбу,+ ни новац у појасу+ — 9 него да обују сандале и да не носе две хаљине.+ 10 Још им је рекао: „У коју кућу уђете,+ останите тамо све док не одете из тог места.+ 11 А у месту у ком вас не приме и не послушају вас, одлазећи оданде отресите прашину испод својих ногу њима за сведочанство.“+ 12 Тако су кренули и проповедали да би се људи покајали.+ 13 Истеривали су многе демоне+ и мазали уљем+ многе болесне и лечили их.+

14 То је дошло до ушију краља Ирода,* јер је Исусово име постало познато и говорило се: „Јован Крститељ је ускрснуо из мртвих и зато чини моћна дела.“+ 15 А други су говорили: „То је Илија.“+ Трећи су говорили: „То је пророк попут пророка̂ из прошлости.“+ 16 Кад је Ирод то чуо, рекао је: „То је Јован коме сам одрубио главу, он је ускрснуо.“+ 17 Јер сам Ирод је послао да ухвате Јована и да га везаног баце у затвор због Иродијаде, жене свог брата Филипа, којом се био оженио.+ 18 Јер Јован је говорио Ироду: „Закон ти не дозвољава да имаш жену свог брата.“+ 19 А Иродијада га је мрзела+ и хтела је да га убије, али није могла,+ 20 јер се Ирод бојао+ Јована, знајући да је он праведан и свет човек,+ па га је штитио. Кад год га је слушао,+ био је у великој недоумици шта да уради, али ипак га је радо слушао.

21 Али Иродијади се пружила прилика+ кад је Ирод на свој рођендан+ приредио вечеру својим великашима, војним заповедницима* и галилејским првацима. 22 И ушла је Иродијадина кћи и заиграла. Свидела се Ироду и његовим гостима.*+ Краљ је рекао девојци: „Затражи од мене што год хоћеш, и даћу ти.“ 23 И заклео јој се: „Што год затражиш од мене, даћу ти,+ па било то и пола мог краљевства.“+ 24 Она је изашла и питала своју мајку: „Шта да тражим?“ А она јој је одговорила: „Главу Јована Крститеља.“+ 25 И одмах је пожурила код краља и рекла: „Хоћу да ми сместа даш на послужавнику главу Јована Крститеља.“ 26 Краљ се веома ражалостио, али због заклетве и гостију није хтео да је одбије.+ 27 Зато је краљ одмах послао једног од телесне страже и заповедио му да донесе Јованову главу. И овај је отишао и одрубио му главу у затвору+ 28 и донео је на послужавнику и дао је девојци, а девојка ју је дала својој мајци.+ 29 Кад су његови ученици чули за то, дошли су и узели његово тело и положили га у гроб.+

30 Апостоли су се скупили код Исуса и известили га о свему што су чинили и чему су поучавали.+ 31 Тада им је рекао: „Пођите са мном на једно осамљено место+ и мало се одморите.“+ Јер су многи долазили и одлазили, па нису имали времена ни да једу.+ 32 Тако су сами отишли чамцем на једно осамљено место.+ 33 Али људи су их видели како одлазе, па су многи сазнали за то и из свих градова похрлили су пешице и престигли их.+ 34 А кад је изашао, видео је силан народ, па се сажалио+ на њих, јер су били као овце без пастира.+ И почео је да их поучава много чему.+

35 Кад је већ било касно, пришли су му ученици и рекли: „Ово је осамљено место, а већ је касно.+ 36 Отпусти их, нека иду у околне засеоке и на имања да купе себи нешто за јело.“+ 37 Тада им он рече: „Ви им дајте да једу.“ А они му рекоше: „Да одемо да купимо хлеба за двеста денара* па да им дамо да једу?“+ 38 Он им рече: „Колико хлебова имате? Идите и видите!“ Кад су погледали, рекли су: „Пет, и две рибе.“+ 39 И рекао је свима да поседају* у групама+ по зеленој трави.+ 40 Поседали су у групама по сто и по педесет.+ 41 Он је узео пет хлебова и две рибе, погледао у небо и изрекао благослов+ па изломио+ хлебове и дао их ученицима да их поделе људима. И две рибе је разделио свима. 42 Сви су јели и наситили се.+ 43 Сакупили су остатке, дванаест пуних корпи, и остатке од риба. 44 Оних који су јели хлебове било је пет хиљада мушкараца.+

45 И одмах је натерао своје ученике да уђу у чамац и да крену на другу обалу према Витсаиди, док је он отпустио народ.+ 46 Опростио се с њима и отишао у гору да се моли.+ 47 Увече је чамац био насред мора, а он је сам био на копну.+ 48 Кад их је видео како се муче веслајући,+ јер су пловили насупрот ветру, око четврте ноћне страже* дошао је к њима, ходајући по мору. Али хтео је да их мимоиђе. 49 Кад су га угледали како хода по мору, помислили су: „То је утвара!“ И почели су да вичу.+ 50 Јер сви су га видели и уплашили се. Али он им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри, ја сам! Не бојте се.“+ 51 И ушао је к њима у чамац и ветар је утихнуо. А они су били веома задивљени,+ 52 јер нису схватили шта је значило чудо са хлебовима, него им срце то и даље није могло разумети.+

53 Кад су прешли на копно, дошли су у Генезарет и усидрили чамац у близини.+ 54 Чим су изашли из чамца, људи су га препознали, 55 па су се растрчали по целом том крају и почели да на носилима доносе болесне тамо где су чули да се он налази. 56 И где год би улазио — у села, у градове, у насеља+ — на тргове би стављали болесне, и они би га молили да дотакну+ барем руб+ његове хаљине. И ко би га дотакао, оздравио би.+