Матеј
9 Ушавши у чамац, кренуо је на другу страну и дошао у свој град.+ 2 И донели су му једног парализованог човека који је лежао на носилима.+ Видевши њихову веру, Исус је рекао парализованоме: „Буди храбар, сине, опроштени су ти греси.“+ 3 А неки од писмозналаца рекли су у себи: „Овај хули.“+ 4 Пошто је знао шта мисле,+ Исус им је рекао: „Зашто мислите зло у својим срцима?+ 5 Шта је лакше? Рећи: ’Греси су ти опроштени‘, или рећи: ’Устани и ходај‘?+ 6 Али знајте да Син човечји има власт на земљи да опрашта грехе!“+ Тада је рекао парализованоме: „Устани, узми своја носила и иди кући.“+ 7 И он је устао и отишао кући. 8 Кад је народ то видео, обузео их је страх и славили су Бога,+ који је дао такву власт+ људима.
9 Када је одлазио оданде, Исус је угледао човека који се звао Матеј како седи на месту где се сакупља порез, и рекао му је: „Пођи за мном.“+ Он је на то устао и пошао за њим.+ 10 Касније, док је Исус у кући био за столом,*+ дошли су многи порезници и грешници и придружили су се њему и његовим ученицима за столом. 11 Кад су фарисеји то видели, рекли су његовим ученицима: „Зашто ваш учитељ једе с порезницима и грешницима?“+ 12 Кад их је он чуо, рекао је: „Не треба лекар здравима,+ него болеснима. 13 Идите, дакле, и научите шта значи ово: ’Милосрђе хоћу, а не жртву.‘+ Јер нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.“
14 Тада су му пришли Јованови ученици и упитали га: „Зашто ми и фарисеји постимо, а твоји ученици не посте?“+ 15 Исус им је на то рекао: „Зар младожењини пријатељи имају разлога да тугују док је младожења+ с њима? Али доћи ће дани кад ће се младожења узети+ од њих, и тада ће постити.+ 16 Нико на стару хаљину не пришива закрпу од тканине која се још није скупила, јер би се закрпа отцепила са хаљине и рупа би постала још већа.+ 17 Нити се ново вино ставља у старе мехове. Иначе се мехови поцепају, вино се пролије, а мехови пропадну.+ Него се ново вино ставља у нове мехове, па се и једно и друго сачува.“+
18 Док им је то говорио, пришао му је један поглавар,+ поклонио му се+ и рекао: „Моја кћи је већ сигурно умрла,+ али дођи и положи своју руку на њу и оживеће.“+
19 Тада је Исус устао и пошао за њим са својим ученицима. 20 А једна жена која је дванаест година патила од крварења+ пришла му је с леђа и дотакла руб његове хаљине.+ 21 Говорила је у себи: „Ако само дотакнем његову хаљину, оздравићу.“+ 22 А Исус се окренуо, угледао је и рекао: „Буди храбра, кћери. Твоја вера те је излечила.“+ И жена је истог часа оздравила.+
23 Када је ушао у поглавареву кућу+ и угледао фрулаше како свирају погребну музику и мноштво народа у пометњи,+ 24 Исус је рекао: „Изађите, јер девојчица није умрла, него спава.“+ А они су му се подсмевали.+ 25 Кад је народ изашао, он је ушао и узео девојчицу за руку,+ и она је устала.+ 26 И глас о томе проширио се по целом том крају.
27 Кад је Исус одлазио оданде, за њим су пошла два слепа човека,+ вичући: „Смилуј нам се,+ Сине Давидов!“ 28 Кад је ушао у кућу, ти слепи људи су му пришли, и Исус их је упитао: „Верујете+ ли да могу то учинити?“ А они су му одговорили: „Да, Господе.“ 29 Тада им је дотакао очи+ и рекао: „Нека вам буде по вашој вери.“ 30 И очи су им се отвориле. А Исус им је строго заповедио: „Пазите да то нико не сазна.“+ 31 Али кад су изашли, раширили су глас о њему по целом том крају.+
32 Чим су они отишли, довели су му немог човека опседнутог демоном.+ 33 Кад је демон био истеран, неми човек је проговорио.+ Народ је био задивљен+ и говорио је: „Никада се тако нешто није видело у Израелу.“ 34 А фарисеји су говорили: „Истерује демоне уз помоћ владара демона̂.“+
35 Исус је почео да обилази све градове и села, поучавајући у њиховим синагогама и проповедајући добру вест о краљевству и лечећи сваку болест и сваку немоћ.+ 36 Кад је видео мноштво народа, сажалио се+ на њих, јер су били измучени* и расејани као овце без пастира.+ 37 Тада је рекао својим ученицима: „Заиста, жетва је велика, а радника је мало.+ 38 Зато молите Господара жетве да пошаље раднике на своју жетву.“+