1. Коринћанима
1 Павле, Божјом вољом+ позван за апостола+ Исуса Христа, и наш брат Состен,+ 2 Божјој скупштини* у Коринту,+ вама који сте посвећени+ у јединству с Христом Исусом, позвани да будете свети,+ као и сви који посвуда призивају име+ нашег Господа, Исуса Христа, Господа њиховог и нашег:+
3 Незаслужена вам доброта+ и мир+ од Бога, нашег Оца, и од Господа Исуса Христа.+
4 Увек захваљујем Богу за вас због Божје незаслужене доброте+ која вам је указана у Христу Исусу.+ 5 Захваљујем што сте се у њему обогатили+ у свему — у свој способности проповедања и у свем потребном знању+ — 6 јер се сведочанство о Христу+ утврдило међу вама, 7 тако да не оскудевате ни у једном дару,+ док жељно очекујете да се појави+ наш Господ Исус Христ. 8 Бог ће вас и учинити постојанима+ до краја, да будете без икакве кривице+ у дан+ нашег Господа Исуса Христа.+ 9 Веран+ је Бог који вас је позвао у јединство+ са својим Сином Исусом Христом, нашим Господом.
10 Подстичем+ вас, браћо, именом+ нашег Господа Исуса Христа, да сви једно говорите+ и да међу вама не буде подела,+ него да будете потпуно уједињени истим умом и истим начином размишљања.+ 11 Јер су ми Хлојини укућани јавили+ за вас, браћо моја, да међу вама има свађа. 12 Мислим на то што свако од вас говори: „Ја сам Павлов“, „А ја Аполов“,+ „А ја Кифин“, „А ја Христов“. 13 Дакле, Христ је подељен.+ Зар је Павле био прибијен на стуб* за вас? Или сте у Павлово име крштени?+ 14 Захвалан сам Богу што нисам крстио никога од вас, осим Криспа+ и Гаја,+ 15 па нико не може да каже да сте крштени у моје име. 16 Да, крстио сам и Стефанин дом.+ Иначе, не знам да ли сам још неког крстио. 17 Јер Христ ме није послао+ да крштавам, него да објављујем добру вест, и то не мудрим речима,+ да Христов мученички стуб не би био обезвређен.
18 Јер оно што се говори о мученичком стубу лудост+ је онима који одлазе у пропаст,+ а нама који се спасавамо+ то је Божја сила.+ 19 Јер писано је: „Уништићу мудрост мудрих,+ и одбацићу+ умност умних.“+ 20 Где су мудраци овог света?*+ Где су писмозналци?+ Где су они што воле расправе?+ Зар Бог није мудрост света претворио у лудост?+ 21 Јер Божја мудрост се огледа у овоме: Свет својом мудрошћу+ није упознао Бога,+ али Бог је одлучио да лудошћу+ онога што се проповеда спасе оне који верују.
22 Јер Јудејци траже чудесне знакове+ и Грци траже мудрост,+ 23 а ми проповедамо Христа прибијеног на стуб,+ који је Јудејцима камен спотицања,+ а незнабошцима лудост,+ 24 али позванима — и Јудејцима и Грцима — Христа, који је Божја сила+ и Божја мудрост.+ 25 Јер је Божја „лудост“ мудрија од људи и Божја „слабост“ јача је од људи.+
26 Јер видите, браћо, да међу вама који сте позвани нема много мудрих+ по људским мерилима,+ ни много моћних,+ ни много оних племенитог рода. 27 Напротив, оно што свет+ сматра лудим Бог је изабрао да постиди мудраце, и оно што свет сматра слабим Бог је изабрао да постиди оно што је јако,+ 28 и оно што свет сматра неплеменитим и што презире, што сматра безвредним, изабрао је Бог да уништи+ оно што свет сматра вредним, 29 како се ниједан човек не би хвалио+ пред Богом. 30 Али Бог вам је омогућио да будете у јединству с Христом Исусом, који је нама постао мудрост+ од Бога, и праведност+ и посвећеност+ и ослобођење откупнином,+ 31 да би било као што је написано: „Ко се хвали, нека се хвали Јеховом.“+