Излазак

16 Касније су отишли из Елима+ и на крају је цео збор Израелових синова дошао у пустињу Син,+ која је између Елима и Синаја, петнаестог дана другог месеца након изласка из египатске земље.

2 Цео збор Израелових синова почео је да гунђа у пустињи против Мојсија и Арона.+ 3 Израелови синови су им говорили: „Што нисмо помрли+ од Јеховине руке у египатској земљи док смо седели код лонаца с месом,+ док смо јели хлеб колико смо хтели, а ви сте нас довели у ову пустињу да цео овај збор поморите глађу.“+

4 Тада је Јехова рекао Мојсију: „Ево, учинићу да вам с небеса пада хлеб.+ Нека народ излази и нека свако себи скупи колико му треба за сваки дан,+ да их искушам и да видим хоће ли живети* по мом закону или неће.+ 5 А шестог дана+ нека припреме оно што буду донели, и биће двапут више од оног што скупе сваки дан.“+

6 Тако су Мојсије и Арон рекли свим Израеловим синовима: „Вечерас ћете спознати да је Јехова тај који вас је извео из египатске земље.+ 7 А ујутру ћете видети Јеховину славу,+ јер је Јехова чуо како гунђате против њега. Шта смо ми да гунђате против нас?“ 8 Мојсије још рече: „Вечерас ће вам Јехова дати меса да једете, а ујутру хлеба док се не наситите, јер је Јехова чуо како гунђате против њега. А шта смо ми? Не гунђате ви против нас, већ против Јехове.“+

9 Мојсије затим рече Арону: „Реци целом збору Израелових синова: ’Приступите пред Јехову, јер је чуо ваше гунђање.‘“+ 10 Кад је Арон то рекао целом збору Израелових синова, они су се окренули лицем према пустињи, и гле, Јеховина слава појавила се у облаку.+

11 Јехова рече Мојсију: 12 „Чуо сам гунђање Израелових синова.+ Овако им реци: ’У сутон* ћете јести меса и ујутру ћете се наситити хлеба.+ И знаћете да сам ја Јехова, ваш Бог.‘“+

13 Тако су увече долетеле препелице+ и прекриле логор, а ујутру је свуда око логора била роса.+ 14 Кад је роса нестала, по пустињи је лежало нешто фино попут пахуљица,+ фино као иње+ по земљи. 15 Кад су Израелови синови то видели, питали су један другог: „Шта је ово?“ Јер нису знали шта је. А Мојсије им је рекао: „То је хлеб који вам Јехова даје за храну.+ 16 Ово је заповест коју вам даје Јехова: ’Накупите тога колико коме треба за јело. Узмите омер*+ по особи, сваки према броју душа које има у свом шатору.‘“ 17 Израелови синови су урадили тако. Неки су накупили много, а неки мало. 18 Кад су то измерили на омер, онај ко је накупио много није имао превише, а онај ко је накупио мало није имао премало.+ Свако је накупио колико му је требало за јело.

19 Тада им је Мојсије рекао: „Нико да не оставља ништа од тога до јутра.“+ 20 Али они нису послушали Мојсија. Неки су оставили нешто од тога до јутра, и то се уцрвало и усмрдело.+ Зато се Мојсије разгневио на њих.+ 21 Тако су то сакупљали сваког јутра,+ колико је коме требало за јело. Кад би сунце огрејало, то би се растопило.

22 А шестог дана накупили су двапут више хлеба,+ два омера по особи. Сви поглавари збора дошли су и јавили то Мојсију. 23 Тада им је он рекао: „Овако је казао Јехова. Сутра ће бити сабатни празник, свети сабат* посвећен Јехови.+ Шта желите да печете, испеците и шта желите да скувате, скувајте,+ а сав вишак оставите код себе и чувајте за ујутру.“ 24 Тако су то оставили за ујутру, као што је Мојсије заповедио. И није се усмрдело нити су се у томе појавили црви.+ 25 Тада је Мојсије рекао: „Једите то данас, јер је данас сабат посвећен Јехови.+ Данас тога нећете наћи у пољу. 26 Шест дана ћете то скупљати, а седми дан је сабат.+ Тада тога неће бити.“ 27 Али седмог дана неки из народа изашли су да купе, али ништа нису нашли.

28 Зато је Јехова рекао Мојсију: „Докле ћете одбијати да се држите мојих заповести и мојих закона?+ 29 Не заборавите да вам је Јехова дао сабат.+ Зато вам шестог дана даје хлеба за два дана. Нека свако остане на свом месту.+ Седмог дана нико да не одлази са свог места.“ 30 И народ је држао сабат седмог дана.+

31 Израелов дом је ту храну назвао „мана“.* Она је била бела као семе коријандера, а имала је укус колача од меда.+ 32 Тада је Мојсије рекао: „Ово је заповест коју је дао Јехова: ’Узми омер тога као нешто што треба да се чува из нараштаја у нараштај,+ да ваши потомци виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из египатске земље.‘“+ 33 Тако Мојсије рече Арону: „Узми крчаг, стави у њега омер мане и остави га пред Јеховом као нешто што треба да се чува из нараштаја у нараштај.“+ 34 Као што је Јехова заповедио Мојсију, Арон је то ставио пред Сведочанство*+ као нешто што треба да се чува. 35 Израелови синови јели су ману четрдесет година,+ све док нису дошли у насељену земљу.+ Ману су јели док нису дошли на границу хананске земље.+ 36 Омер је десетина ефе.*