Дела апостолска

13 У скупштини у Антиохији пророци+ и учитељи били су: Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије+ Киренац, Манаин, који се школовао с тетрархом* Иродом,* и Савле. 2 Док су једном обављали службу+ Јехови и постили, свети дух је рекао: „Одвојте ми Варнаву и Савла+ за дело на које сам их позвао.“ 3 Након што су постили и молили се, положили су руке+ на њих и отпустили их.

4 Тако су они, које је послао свети дух, отишли у Селеукију, а оданде отпловили на Кипар. 5 Кад су дошли у Саламину, почели су да објављују Божју реч у јудејским синагогама. Имали су и Јована+ као помоћника.

6 Кад су прошли цело острво све до Пафа, наишли су на једног врачара, лажног пророка,+ Јудејца званог Варисус, 7 који је био с проконзулом* Сергијем Павлом, разборитим човеком. Он је к себи позвао Варнаву и Савла и замолио их да му пренесу Божју реч. 8 Али Елима, врачар (то је, наиме, значење његовог имена), супротставио им се,+ настојећи да проконзула одврати од вере. 9 А Савле, који се зове и Павле, испунио се светим духом и оштро га погледао 10 па рекао: „Сине Ђавољи,+ пун свакојаке преваре и пакости, непријатељу сваке праведности, зар нећеш престати да искривљујеш праве Јеховине путеве? 11 И зато, Јеховина рука долази на тебе, и ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.“ И одмах је на њега пала густа магла и тама, па је ходао наоколо тражећи људе да га воде за руку.+ 12 Тада је проконзул,+ видевши шта се догодило, постао верник, јер је био задивљен Јеховиним учењем.

13 А Павле и они који су били с њим отпловили су из Пафа и стигли у Пергу у Памфилији.+ Али Јован+ их је напустио и вратио се+ у Јерусалим. 14 Из Перге су кренули даље и дошли у Антиохију у Писидији. На сабатни дан ушли су у синагогу+ и сели. 15 После јавног читања Закона+ и Пророка̂, старешине+ синагоге послали су по њих, говорећи: „Људи, браћо, ако имате коју реч охрабрења за народ, реците!“ 16 На то је Павле устао, дао знак руком+ и рекао:

„Људи, Израелци и ви остали који се бојите Бога, чујте!+ 17 Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праочеве и узвисио наш народ док су били дошљаци у египатској земљи, па их је подигнутом руком извео из ње.+ 18 И око четрдесет година+ подносио их је у пустињи. 19 Кад је уништио седам народа у земљи Ханан, разделио је жребом њихову земљу.+ 20 Све се то десило за око четиристо педесет година.

„После тога им је дао судије до пророка Самуила.+ 21 А тада су затражили краља+ и Бог им је на четрдесет година дао Саула, Кисовог сина, човека из Венијаминовог племена.+ 22 Кад је њега свргнуо,+ за краља им је подигао Давида,+ за кога је посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина,+ човека по свом срцу,+ који ће учинити све што желим.‘+ 23 Из његовог потомства+ Бог је према свом обећању довео Израелу спаситеља,+ Исуса. 24 Пре његовог доласка,+ Јован+ је проповедао целом израелском народу да треба да се крсте у знак покајања. 25 А кад је Јован био при крају своје службе, говорио је: ’Шта мислите, ко сам ја? Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама одвезати.‘+

26 „Људи, браћо, синови Аврахамове лозе и ви остали који се бојите Бога, нама је упућена та реч о спасењу.+ 27 Јер становници Јерусалима и њихови поглавари нису га препознали,+ него су својом пресудом испунили оно што су говорили Пророци,+ а што се наглас чита сваког сабата. 28 Премда нису нашли ништа чиме би заслужио смрт,+ тражили су од Пилата да га погуби.+ 29 А кад су извршили све што је било написано о њему,+ скинули су га са стуба*+ и положили у гроб.+ 30 Али Бог га је подигао из мртвих,+ 31 и он се много дана појављивао онима који су с њим отишли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом.+

32 „И ми сад вама објављујемо добру вест о обећању датом нашим праочевима,+ 33 да га је Бог у потпуности испунио нама, њиховој деци, тиме што је ускрснуо Исуса,+ као што је написано у другом псалму: ’Ти си мој син, ја сам ти данас постао Отац.‘+ 34 А да га је ускрснуо из мртвих тако да се више неће вратити у распадљивост, Бог је указао рекавши: ’Показаћу вам милост* коју сам обећао Давиду.‘+ 35 Зато и у једном другом псалму каже: ’Нећеш дозволити да твој слуга верни распадање види.‘+ 36 Али Давид+ је у свом нараштају служио Божјој вољи, па је умро* и положили су га код његових праочева и он је видео распадање.+ 37 А онај кога је Бог ускрснуо није видео распадање.+

38 „Зато знајте, браћо, да вам се преко њега објављује опроштење греха,+ 39 и да је по њему свако ко верује проглашен недужним+ од свега од чега по Мојсијевом закону+ нисте могли бити проглашени недужнима. 40 Зато пазите да на вас не дође оно што је речено у Пророцима: 41 ’Гледајте, ви који презирете, чудите се и нестаните! Јер у ваше дане извршавам дело у које не бисте поверовали ни да вам неко све о њему исприча.‘“+

42 А кад су излазили, народ их је молио да им о томе говоре и идућег сабата.+ 43 Кад се скуп у синагоги разишао, многи Јудејци и богобојазни прозелити* пошли су за Павлом и Варнавом,+ који су их у разговору подстицали+ да остану достојни Божје незаслужене доброте.+

44 Следећег сабата окупио се скоро цео град да чује Јеховину реч.+ 45 А кад су Јудејци угледали мноштво, испуњени љубомором+ почели су да хулећи противрече оном што је Павле говорио.+ 46 На то су им Павле и Варнава одважно рекли: „Требало је најпре ви да чујете Божју реч.+ Али пошто је ви одбацујете+ и не сматрате себе вредним вечног живота, зато одлазимо незнабошцима.+ 47 Јер овако нам је Јехова заповедио: ’Поставио сам те да будеш светлост народима,*+ да будеш спасење до краја земље.‘“+

48 Кад су то чули људи из других народа, обрадовали су се и почели славити Јеховину реч.+ И сви који су исправно гледали на вечни живот постали су верници.+ 49 А Јеховина реч се све више ширила по том крају.+ 50 Али Јудејци+ су побунили побожне угледне жене и водеће људе тог града, па су они покренули прогонство+ против Павла и Варнаве и избацили их из свог краја. 51 Тада су они отресли прашину са својих ногу, као сведочанство против њих,+ и отишли у Иконију. 52 А ученици су били пуни радости+ и светог духа.