Дела апостолска

9 Савле, који је био испуњен претњом и силном жељом да побије+ Господове ученике,+ отишао је код првосвештеника 2 и затражио од њега писма за синагоге у Дамаску, како би све следбенике Пута,*+ и мушкарце и жене, оковане довео у Јерусалим.

3 Кад се на свом путу приближио Дамаску, одједном га је обасјала светлост с неба,+ 4 па је пао на земљу и зачуо глас који му се обратио: „Савле, Савле, зашто ме прогониш?“+ 5 А он је упитао: „Ко си ти, Господе?“ А он је одговорио: „Ја сам Исус, кога ти прогониш.+ 6 Сад устани+ и иди у град, и рећи ће ти се шта треба да чиниш.“ 7 Људи који су путовали с њим+ стајали су без речи,+ јер су, додуше, чули да неко говори,+ али никога нису видели. 8 Тада је Савле устао са земље. Али, иако су му очи биле отворене, ништа није видео,+ па су га зато узели за руку и одвели у Дамаск. 9 Тако три дана ништа није видео,+ а није ни јео ни пио.

10 У Дамаску је био један ученик који се звао Ананија.+ Њему је Господ рекао у визији: „Ананија!“ Он се одазвао: „Ево ме, Господе!“ 11 А Господ му је рекао: „Устани, иди у улицу која се зове Права, и у Јудиној кући потражи човека из Тарса+ по имену Савле. Он се управо моли, 12 и у визији је видео како човек по имену Ананија улази и полаже руке на њега да би му се вратио вид.“+ 13 Али Ананија одговори: „Господе, од многих сам чуо за тог човека, да је много зла нанео твојим светима у Јерусалиму. 14 А и овде има овлашћење од свештеничких главара да баци у окове све који призивају твоје име.“+ 15 Али Господ му рече: „Иди, јер ми је тај човек изабрана посуда+ да носи моје име незнабошцима,+ а и краљевима+ и Израеловим синовима. 16 Ја ћу му показати колико мора претрпети за моје име.“+

17 Тако је Ананија отишао и ушао у кућу па положио руке на њега и рекао: „Брате Савле! Господ, Исус, који ти се појавио на путу којим си долазио, послао ме је да ти се врати вид и да се испуниш светим духом.“+ 18 И одмах му је с очију спало нешто као љуске, па му се вратио вид. Он је устао и крстио се, 19 а онда узео храну и окрепио се.+

Неколико дана остао је са ученицима у Дамаску,+ 20 а затим је у синагогама одмах почео да проповеда о Исусу,+ да је он Син Божји. 21 Сви који су га слушали били су задивљени и говорили су: „Зар није ово онај који је у Јерусалиму хтео да истреби+ оне који призивају ово име, и који је дошао овамо да би их оковане одвео свештеничким главарима?“+ 22 А Савле је бивао све силнији и изазивао збуњеност код Јудејаца који су живели у Дамаску, наводећи доказе* да је Исус заиста Христ.*+

23 Кад је прошло доста времена, Јудејци су се договорили да га убију.+ 24 Али, Савле је дознао за њихову заверу. Дању и ноћу они су надзирали градска врата да би га убили.+ 25 Зато су га његови ученици узели и ноћу у једној корпи спустили кроз отвор у зиду.+

26 Кад је стигао у Јерусалим,+ покушао је да се придружи ученицима, али су га се сви плашили, јер нису веровали да је постао ученик. 27 Тада се Варнава заузео за њега+ и одвео га к апостолима, па им детаљно испричао како је Савле на путу видео Господа,+ који му се обратио,+ и како је у Дамаску+ одважно говорио у Исусово име. 28 Тако је он остао с њима и слободно се кретао по Јерусалиму,* одважно говорећи у Господово име.+ 29 Разговарао је и расправљао с Јудејцима који говоре грчки, а они су покушавали да га убију.+ 30 Кад су браћа то открила, одвела су га у Цезареју и послала у Тарс.+

31 Тада је за скупштину+ по целој Јудеји, Галилеји и Самарији наступило раздобље мира у ком се она изграђивала. Док је ходила у страху од Јехове+ и у утехи светог духа,+ стално је расла.

32 Петар је обилазећи све крајеве, дошао и к светима који су живели у Лиди.+ 33 Тамо је нашао једног човека по имену Енеја, који је осам година био привезан за постељу, јер је био парализован. 34 Петар му је рекао:+ „Енеја, Исус Христ те исцељује.+ Устани и намести своју постељу.“ И он је одмах устао. 35 Видели су га сви у Лиди и равници Сарон,+ и обратили се Господу.+

36 У Јопи+ је била једна ученица по имену Тавита, што у преводу значи Дорка.* Она је била богата добрим делима+ и помагала је сиромашнима. 37 Али тих дана она се разболела и умрла. Тада су је окупали и положили у горњу собу. 38 А пошто је Лида била близу Јопе,+ ученици су чули да је Петар у Лиди па су послали двојицу с молбом: „Дођи к нама, не оклевај.“ 39 Петар је тада устао и отишао с њима. Кад је стигао, одвели су га у горњу собу, и тамо су му све удовице пришле плачући и показујући многе хаљине+ и огртаче које је Дорка сашила док је била с њима.+ 40 Тада је Петар свима рекао да изађу,+ па је клекнуо, помолио се и окренуо се према телу, рекавши: „Тавита, устани!“ Она је отворила очи, затим угледала Петра и села.+ 41 Он јој је пружио руку и подигао је.+ Тада је позвао свете и удовице и показао им је живу.+ 42 То се прочуло по целој Јопи и многи су почели да верују у Господа.+ 43 Петар је дуже време остао у Јопи+ код неког Симона, кожара.+