Дела апостолска
16 Тако је Павле стигао у Дерву и у Листру.+ Тамо је био један ученик по имену Тимотеј,+ чија је мајка била Јудејка и верница, а отац Грк. 2 О њему су добро говорила браћа у Листри и Иконији. 3 Павле је желео да он пође с њим, па га је узео и обрезао+ због Јудејаца који су били у тим местима, јер су сви знали да му је отац Грк. 4 Док су пролазили кроз градове, предавали су тамошњој браћи одредбе које су донели апостоли и старешине у Јерусалиму, да их се придржавају.+ 5 Тако су се скупштине учвршћивале у вери+ и расле из дана у дан.
6 Затим су прошли кроз Фригију и подручје Галатије,+ јер им је свети дух забранио да проповедају реч у Азији. 7 Кад су затим дошли до Мисије, покушали су да иду у Витинију,+ али им Исусов дух није допустио. 8 Зато су прошли Мисију и дошли у Троаду.+ 9 Током ноћи, Павле је имао ову визију:+ један Македонац је стајао и молио га: „Пређи у Македонију* и помози нам!“ 10 Након те визије, одмах смо гледали да одемо у Македонију,+ закључивши да нас Бог позива да им објавимо добру вест.
11 Зато смо испловили из Троаде и отишли право у Самотрак, а сутрадан у Неапољ, 12 а оданде у римску колонију Филипи,+ водећи град у тој области Македоније.+ У том граду провели смо неколико дана. 13 На дан сабата изашли смо из града и отишли до реке, мислећи да се тамо људи окупљају на молитву. Онда смо сели и почели да говоримо окупљеним женама. 14 Слушала је тако и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире.+ Јехова је отворио њено срце+ да прихвати оно што је Павле говорио. 15 Кад су се крстили она и њен дом,+ замолила их је: „Ако сматрате да сам верна Јехови, уђите у мој дом и останите.“+ Тако нас је присилила да дођемо.+
16 Док смо ишли на место где се људи окупљају на молитву, срела нас је једна слушкиња опседнута духом,+ гатарским демоном,+ која је својим прорицањем доносила велику добит+ својим господарима. 17 Та девојка је ишла за Павлом и за нама вичући:+ „Ови људи су робови Свевишњег Бога! Они вам објављују пут спасења!“ 18 То је радила много дана. Павлу је то на крају досадило,+ па се окренуо и рекао духу: „Заповедам ти у име Исуса Христа да изађеш из ње!“+ И дух је истог часа изашао.+
19 Кад су њени господари видели да се више не могу надати заради,+ ухватили су Павла и Силу и одвукли их на трг пред градске поглаваре.+ 20 Довели су их пред градске управитеље* и рекли: „Ови људи уносе велики немир+ у наш град. Они су Јудејци 21 и шире обичаје+ које не смемо прихватити нити их се држати, јер смо римски грађани.“ 22 На то је мноштво устало на њих, а градски управитељи су стргнули с њих хаљине и заповедили да их ишибају.+ 23 Кад су им задали много удараца,+ бацили су их у затвор и наредили затворском чувару да их добро чува.+ 24 Примивши такву наредбу, бацио их је у унутрашњи део затвора+ и ставио им ноге у кладе.+
25 Око поноћи,+ Павле и Сила су се молили и песмом хвалили Бога,+ а затвореници су их слушали. 26 Одједном је настао снажан земљотрес, тако да су се уздрмали темељи затвора. И сва су се врата одмах отворила, и свима су спали окови.+ 27 Затворски чувар се тргао из сна, и кад је видео да су затворска врата отворена, извукао је мач да се убије,+ мислећи да су затвореници побегли.+ 28 Али Павле је повикао из свег гласа: „Не чини себи зла,+ јер смо сви овде!“ 29 Тада је чувар затражио светло, улетео унутра и сав дрхћући пао+ пред Павла и Силу. 30 Тада их је извео напоље и рекао им: „Господо, шта морам радити+ да бих се спасао?“ 31 Они су рекли: „Веруј у Господа Исуса и бићеш спасен,+ и ти и твој дом.“+ 32 Тако су објавили Јеховину реч њему и свима у његовом дому.+ 33 У тај исти ноћни сат он их је одвео и опрао им ране, па се одмах крстио и он и сви његови.+ 34 Тада их је увео у своју кућу и изнео јело на сто. Веома се радовао с целим својим домом што је поверовао у Бога.
35 Када је свануло, градски управитељи су послали своје службенике*+ да поруче: „Пустите те људе.“ 36 Тада је затворски чувар јавио њихове речи Павлу: „Градски управитељи поручили су да пустим вас двојицу. Зато сад изађите и идите у миру.“ 37 Али Павле им је рекао: „Без суђења су нас јавно истукли, нас римске грађане,+ и бацили у затвор. Зар да нас сада тајно избаце? Нипошто, него нека сами дођу и изведу нас.“ 38 Тада су службеници јавили те речи градским управитељима. А они су се уплашили кад су чули да су римски грађани.+ 39 Зато су дошли да их умире, па су их извели и замолили да оду из града. 40 Они су изашли из затвора и отишли у Лидијин дом. Кад су видели браћу, охрабрили су их+ и отишли оданде.