Марко

14 До Пасхе+ и Празника+ бесквасних хлебова била су два дана.+ Свештенички главари и писмозналци тражили су прилику да га на превару ухвате и убију,+ 2 јер су говорили: „Не на празник, јер би се народ могао побунити.“+

3 Кад је у Витанији, у кући губавца+ Симона, био за столом,* дошла је једна жена са алабастарском бочицом пуном скупоценог мирисног уља, правог нарда. Разбила је алабастарску бочицу и излила уље на његову главу.+ 4 Зато су се неки наљутили и говорили један другом: „Чему ово расипање мирисног уља?+ 5 То мирисно уље могло се продати за више од триста денара* и дати сиромашнима!“ И љутили су се на њу.+ 6 Али Исус је рекао: „Пустите је. Шта сте се окомили на њу? Учинила је добро дело на мени.+ 7 Јер сиромашне+ увек имате поред себе, и можете да им чините добро кад год хоћете, а мене немате увек.+ 8 Учинила је што је могла: Унапред је излила мирисно уље на моје тело да га припреми за сахрану.+ 9 Заиста, кажем вам, где год се буде проповедала добра вест, по целом свету,+ говориће се и то што је учинила ова жена, као сећање на њу.“+

10 Јуда Искариотски, један од дванаесторице, отишао је код свештеничких главара да им га изда.+ 11 Кад су то чули, обрадовали су се и обећали да ће му дати сребрни новац.+ Зато је почео да тражи прилику да га изда.+

12 Првог дана Празника бесквасних+ хлебова, кад се по обичају жртвовала пасхална жртва, његови ученици+ су га упитали: „Где хоћеш да једеш пасхалну жртву, да одемо и да ти је припремимо?“+ 13 Тада је послао двојицу својих ученика и рекао им: „Идите у град, и тамо ће вас срести човек који носи крчаг с водом.+ Пођите за њим 14 и где он уђе реците домаћину: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој могу да једем пасхалну жртву+ са својим ученицима?“‘+ 15 Он ће вам показати велику горњу собу, намештену и припремљену. Тамо нам припремите.“+ 16 Ученици су отишли, ушли у град и нашли све онако како им је рекао. И припремили су све за Пасху.+

17 Кад се спустило вече, дошао је с дванаесторицом.+ 18 Док су били за столом и јели, Исус им је рекао: „Заиста, кажем вам, један од вас, који једе+ са мном, издаће ме.“+ 19 Они су се ражалостили и један за другим су га питали: „Да нисам ја?“+ 20 А он им је одговорио: „Један од вас дванаесторице који умаче са мном у исту чинију.+ 21 Истина, Син човечји одлази, као што је писано о њему, али тешко оном човеку који изда Сина човечјег! Том човеку би боље било да се није ни родио.“+

22 Док су јели, узео је хлеб и, изрекавши благослов, изломио га је, дао им и рекао: „Узмите, ово представља* моје тело.“+ 23 Узевши чашу, захвалио је Богу и дао им. И сви су пили из ње.+ 24 И рекао им је: „Ово представља моју ’крв+ савеза‘,+ која ће се пролити+ за многе.+ 25 Заиста, кажем вам, више нећу пити од виноградског рода до оног дана кад будем пио ново вино у Божјем краљевству.“+ 26 И кад су отпевали хвалоспеве,+ изашли су на Маслинску гору.+

27 Тада им је Исус рекао: „Сви ћете се поколебати у вери, јер је писано: ’Ударићу пастира,+ и овце ће се разбежати.‘+ 28 Али кад ускрснем, отићи ћу пред вама у Галилеју.“+ 29 Петар му рече: „Ако се и сви други поколебају у вери, ја ипак нећу.“+ 30 Тада му Исус рече: „Заиста, кажем ти, данас, још ове ноћи, пре него што петао двапут запева, управо ти ћеш ме се трипут одрећи.“+ 31 Али он је упорно говорио: „Ако морам и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.“ Тако су говорили и сви други.+

32 Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Он је рекао својим ученицима: „Седите овде док се ја помолим.“+ 33 Повео је са собом Петра, Јакова и Јована.+ Обузела га је тескоба и немир.+ 34 И рекао им је: „Душа је моја на смрт жалосна.+ Останите овде и бдите.“+ 35 Отишавши мало даље, пао је на земљу и почео да се моли да га, ако је могуће, мимоиђе тај час.+ 36 И још је рекао: „Ава,* Оче,+ теби је све могуће. Уклони ову чашу од мене. Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“+ 37 И дошао је и нашао их како спавају, па је рекао Петру: „Симоне, зар спаваш? Зар ниси имао снаге да бдиш један сат?+ 38 Бдите и молите се,+ да не дођете у искушење. Дух је, додуше, срчан, али је тело слабо.“+ 39 Опет је отишао и молио се истим речима.+ 40 Затим је поново дошао и нашао их како спавају, јер су им очи биле отежале. И нису знали шта да му одговоре.+ 41 Дошао је и трећи пут и рекао им: „У оваквом тренутку спавате и почивате! Доста је! Дошао је час!+ Ево, Син човечји је издат и предат у руке грешницима.+ 42 Устаните, пођимо.+ Мој издајник се приближио.“+

43 И одмах, док је још говорио, дошао је Јуда, један од дванаесторице, и с њим народ с мачевима и тољагама. Њих су послали свештенички главари, писмозналци и старешине.+ 44 Његов издајник је с њима уговорио знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом.“+ 45 Чим је дошао, пришао му је и рекао: „Учитељу!“* И пољубио га је.+ 46 Тада су дигли руке на њега и ухватили га.+ 47 Али један од оних који су тамо стајали извукао је мач и ударио првосвештениковог роба и одсекао му ухо.+ 48 Исус им је рекао: „Зар сте изашли као на разбојника с мачевима и тољагама да ме ухватите?+ 49 Сваки дан сам био с вама у храму и поучавао+ и нисте ме ухватили. Али то је зато да се испуне Писма.“+

50 Сви су га ученици оставили+ и побегли.+ 51 А за њим је ишао један младић огрнут само ланеном хаљином. Покушали су да га ухвате,+ 52 али он је оставио хаљину и побегао оскудно одевен.*

53 Затим су Исуса одвели код првосвештеника. Тамо су се окупили сви свештенички главари, старешине и писмозналци.+ 54 Петар је издалека ишао за њим+ све до првосвештениковог дворишта. Сео је са слугама и грејао се уз ватру. 55 За то време свештенички главари и цели Синедрион* тражили су сведочанство против Исуса да би га убили,+ али нису га нашли.+ 56 Многи су лажно сведочили против њега,+ али им се сведочанства нису слагала.+ 57 А неки су устали и лажно сведочили против њега: 58 „Ми смо га чули како говори: ’Развалићу овај храм начињен људским рукама и за три дана саградићу други који неће бити начињен људским рукама.‘“+ 59 Али ни у томе им се сведочанство није слагало.

60 На крају је првосвештеник устао, стао на средину и упитао Исуса: „Зар ништа не одговараш? Шта кажеш на оптужбе које износе против тебе?“+ 61 Али он је ћутао и ништа није одговорио.+ Првосвештеник га је опет упитао: „Јеси ли ти Христ,* Син Благословенога?“+ 62 Тада му је Исус рекао: „Јесам. И видећете Сина човечјег+ како седи с десне стране+ Силнога и долази с облацима небеским.“+ 63 Тада је првосвештеник раздерао своје хаљине+ и рекао: „Шта нам још требају сведоци?+ 64 Чули сте хулу.+ Шта мислите?“ И сви су му пресудили да заслужује смрт. 65 Неки су почели да га пљују,+ да му покривају лице и да га ударају песницама говорећи му: „Ако си пророк, реци ко те је ударио!“ И шамарајући га, стражари су га одвели.+

66 Док је Петар био доле у дворишту, дошла је једна од првосвештеникових слушкиња+ 67 и видевши Петра како се греје, погледала је право у њега и рекла: „И ти си био с оним Назарећанином, Исусом.“+ 68 А он је то порекао: „Нити га знам нити разумем шта говориш.“ И изашао је у предворје.+ 69 Кад га је слушкиња угледала, опет је рекла онима који су тамо стајали: „Овај је један од њих.“+ 70 Али он је то опет порицао. А мало касније су они који су тамо стајали још једном рекли Петру: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац.“+ 71 А он је почео да се куне и заклиње:+ „Не познајем тог човека о коме говорите.“+ 72 И одмах је петао запевао по други пут.+ И Петар се сетио онога што му је Исус рекао: „Пре него што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи.“+ Тада је сломљен бризнуо у плач.+