Јеремија
17 „Јудин грех је записан гвозденом писаљком.+ Дијамантским врхом урезан је на плочу њиховог срца+ и на рогове њихових олтара.+ 2 Њихови синови мисле на њихове олтаре и њихова обредна дебла* поред сваког зеленог дрвета, на високим брдима,+ 3 на горама, по пољима. Даћу да се опљачка све твоје богатство и све твоје благо; даћу да се опљачкају и твоје обредне узвишице+ због греха у свој твојој земљи.+ 4 Сам си оставио наследство које сам ти дао.+ Учинићу да служиш својим непријатељима у земљи коју не познајеш.+ Јер сте у мом гневу запаљени као ватра+ која ће довека горети.“
5 Овако каже Јехова: „Проклет да је човек који се узда у земаљског човека+ и своје наде полаже у људску мишицу,+ а срце му се одвраћа од Јехове.+ 6 Он ће бити као осамљено дрво у пустој земљи и неће видети добра кад оно дође,+ него ће пребивати у сасушеним местима у пустињи, у сланој и ненастањеној земљи.+ 7 Нека је благословљен човек који се узда у Јехову, коме је Јехова узданица.+ 8 Он ће бити као дрво посађено поред вода, које своје корење пушта поред воденог тока. Неће осетити жегу када дође, него ће његово лишће остати зелено.+ У сушној години+ неће се бринути и неће престати род да доноси.
9 „Срце је варљивије од свега и на све је спремно.+ Ко може проникнути у њега? 10 Ја, Јехова, истражујем срце+ и испитујем бубреге,*+ да бих свакоме дао према његовим путевима,+ према плодовима његових дела.+ 11 Као јаребица што сакупља јаја која није снела, такав је и онај што неправдом стиче богатство.+ Оставиће га у половини својих дана+ и на крају ће остати безуман.“+
12 Уздигнут је престо славни од почетка,+ на том је месту наше светилиште.+ 13 Јехова, надо Израелова,+ сви који те оставе биће посрамљени.+ Они који одступе од тебе*+ биће уписани у земаљски прах, јер су оставили извор живе воде, Јехову.+ 14 Излечи ме, Јехова, и бићу излечен.+ Спаси ме, и бићу спасен,+ јер ја тебе хвалим!+
15 Они ми говоре: „Где је Јеховина реч?+ Нека дође.“ 16 А ја, као твој пастир, нисам журио да те оставим и нисам чезнуо за кобним даном. Ти знаш шта долази с мојих усана, пред твојим лицем то се одиграва. 17 Немој ме плашити.+ Ти си моје уточиште у дан невоље.+ 18 Нека се постиде они који ме прогоне,+ али не дај да се ја постидим.+ Нека њих страх обузме, али не дај да мене страх обузме. Доведи на њих дан невоље+ и поломи их ударцем двоструким.+
19 Овако ми је рекао Јехова: „Иди и стани на врата синова овог народа на која улазе и излазе Јудини краљеви, и на сва јерусалимска врата,+ 20 и реци им: ’Чујте Јеховину реч, Јудини краљеви и сав народе Јудин и сви становници Јерусалима који улазите на ова врата.+ 21 Овако каже Јехова: „Чувајте своје душе+ и не носите на сабатни дан* никакав терет и не уносите га на јерусалимска врата.+ 22 На сабатни дан не износите из своје куће никакав терет и не радите никакав посао,+ него нека вам сабатни дан буде свет, као што сам заповедио вашим праочевима.+ 23 Али они нису слушали, нити су пригнули ухо своје,+ већ су остали непокорни,*+ па нису слушали нити су примали поуку.“‘*+
24 „’„Ако ми будете у потпуности послушни“,+ говори Јехова, „тако да на сабатни дан не уносите терет на врата овог града, него вам сабатни дан+ буде свет и не радите никакав посао,+ 25 тада ће на врата овог града улазити краљеви и кнезови,+ који седе на Давидовом престолу,+ возе се на колима и јашу на коњима, они и њихови кнезови, Јудин народ и становници Јерусалима, и овај град биће довека настањен. 26 Долазиће људи из Јудиних градова, из околине Јерусалима, из Венијаминове земље,+ из равнице,+ из брдовитог подручја+ и из Негева,*+ и у Јеховин дом доносиће жртве паљенице+ и друге жртве,+ приносе од жита,+ тамјан+ и жртве захвалнице.+
27 „’„Али ако ми не будете послушни, ако вам сабатни дан не буде свет и ако на сабатни дан будете носили терете+ и с њима улазили на јерусалимска врата, тада ћу на његовим вратима запалити ватру,+ и она ће прогутати утврђене дворе у Јерусалиму+ и неће се угасити.“‘“+