Откривење

14 И погледао сам, кад гле — Јагње+ стоји на гори Сиону+ и с њим сто четрдесет и четири хиљаде+ оних који имају његово име и име његовог Оца+ написано на својим челима. 2 И чуо сам звук с неба попут хуке многих вода+ и попут тутњаве јаког грома. Звук који сам чуо био је као музика харфиста који певају и свирају своје харфе.+ 3 Певали+ су као нову песму+ пред престолом и пред четири бића+ и пред старешинама.+ И нико није могао да научи ту песму осим оних сто четрдесет и четири хиљаде,+ који су откупљени+ са земље. 4 То су они који се нису онечистили са женама,+ који су сачували своје девичанство.+ Они следе Јагње куда год оно пође.+ Откупљени+ су од људи као првине+ Богу и Јагњету 5 и никаква се лаж није нашла у њиховим устима,+ ничим се нису онечистили.+

6 И видео сам једног другог анђела како лети посред неба+ носећи вечну добру вест+ да је објави онима који живе на земљи — свим народима и племенима и језицима и народностима.+ 7 Он је говорио јаким гласом: „Бојте се Бога+ и дајте му славу,+ јер је дошао час његовог суда!+ Поклоните се Ономе* који је створио+ небо и земљу и море и изворе вода!“+

8 За њим је ишао још један анђео, други анђео, говорећи: „Пао је, пао је Вавилон Велики,+ блудница која је све народе опила вином+ гнева, вином блуда свога!“+

9 За њим је ишао још један анђео, трећи, који је говорио јаким гласом: „Ако се ко поклони звери+ и њеном лику+ и прими жиг на чело или на руку,+ 10 он ће такође пити вино Божјег гнева које је неразводњено наточено у чашу јарости његове,+ и биће мучен+ ватром и сумпором+ пред светим анђелима и пред Јагњетом. 11 И дим њиховог мучења дизаће се у сву вечност.+ Ни дању ни ноћу неће имати починка они који се клањају звери и њеном лику и сви који су примили жиг+ њеног имена. 12 То захтева истрајност од светих,+ оних који се држе Божјих заповести+ и вере+ у Исуса.“

13 И зачуо сам глас с неба како говори: „Пиши: Срећни су они који од сада умиру+ у јединству с Господом.+ Да, говори дух, нека почину од свог рада, јер с њима иду дела њихова.“

14 И погледао сам, кад гле — бели облак, а на облаку седи неко као син човечји,+ са златном круном на глави+ и оштрим српом у руци.

15 И један други анђео изашао је из храмског светилишта вичући на сав глас ономе који седи на облаку: „Замахни српом својим и жањи,+ јер је дошао час да се жање, зрела+ је земаљска жетва!“+ 16 И онај који седи на облаку замахнуо је српом на земљу и земља је била пожњевена.

17 Још један анђео је изашао из светилишта небеског храма.+ И он је имао оштар срп.

18 И још је један анђео изашао од олтара и имао је власт над ватром.+ Он је повикао јаким гласом ономе који је имао оштар срп: „Замахни својим оштрим српом и одсеци гроздове земаљске лозе,+ јер је сазрело њено грожђе!“ 19 Анђео+ је замахнуо српом према земљи и одсекао земаљску лозу,+ па је заједно с грожђем бацио у велику винску пресу Божјег гнева.+ 20 И грожђе у преси се газило изван града+ и крв је потекла из пресе подигавши се коњима све до узда,+ на даљину од хиљаду шестсто стадија.*+