2. Летописа
30 Језекија је поручио свима у Израелу+ и Јуди, чак је написао и писма Јефремовом+ и Манасијином+ племену, да дођу у Јеховин дом+ у Јерусалиму да прославе Пасху+ у част Јехови, Израеловом Богу. 2 Краљ и његови кнезови+ и цео збор+ у Јерусалиму одлучили су да прославе Пасху другог месеца.+ 3 Нису могли да је прославе у право време+ јер није било довољно свештеника+ који су се посветили, а и народ се није скупио у Јерусалиму. 4 То је било исправно у очима краља и у очима целог збора.+ 5 Тако су одлучили да се по целом Израелу, од Вирсавеје+ до Дана,+ огласи+ да сви дођу у Јерусалим и прославе Пасху у част Јехови, Израеловом Богу, јер се нису као народ окупљали да би је славили+ како је прописано.+
6 Тако су гласници+ с писмима од краља и од његових кнезова+ отишли по целом Израелу и Јуди, објављујући по краљевој заповести: „Синови Израелови, вратите+ се Јехови, Богу+ Аврахама, Исака и Израела, па ће се и он вратити к вама који сте се спасли+ и избавили из руку краљева Асирије.+ 7 Не будите као ваши праочеви+ и као ваша браћа која су била неверна Јехови, Богу својих праочева, тако да је од њих учинио страшан призор,+ као што и сами видите. 8 Не будите непокорни*+ као ваши праочеви. Подложите се Јехови+ и дођите у његово светилиште+ које је довека посветио+ и служите+ Јехови, свом Богу, да се одврати од вас његов жестоки гнев.+ 9 Јер кад се вратите+ Јехови, ваша браћа и ваши синови стећи ће милост+ код оних који их држе у заробљеништву, па ће се вратити у ову земљу,+ јер је Јехова, ваш Бог, милостив+ и милосрдан,+ и неће окренути своје лице од вас ако му се вратите.“+
10 Гласници+ су ишли од града до града по свој Јефремовој+ и Манасијиној земљи све до Завулонове земље, али људи су им се подсмевали и ругали.+ 11 Само су се неки+ од Асира, Манасије и Завулона понизили+ и дошли у Јерусалим. 12 Рука истинитог Бога била је над Јудом и водила их је да једнодушно+ изврше заповест+ краља и кнезова о служби Јеховиној.+
13 У Јерусалиму+ се скупило много народа, веома велики збор, да другог+ месеца прославе Празник+ бесквасних хлебова. 14 Онда су устали и уклонили олтаре+ који су били у Јерусалиму. Уклонили су и све кадионе олтаре+ и бацили их у долину Кедрон.+ 15 Затим су четрнаестог дана другог месеца заклали пасхалну+ жртву. А свештеници и Левити су се постидели па су се посветили+ и почели да уносе жртве паљенице у Јеховин дом. 16 Стали+ су на своје место, како је прописано за њих у закону Мојсија, Божјег човека. Свештеници+ су пошкропили олтар крвљу коју су примили из руку Левита. 17 У збору је било много оних који се нису посветили, па су Левити+ били задужени да кољу пасхалне жртве+ за све који нису били чисти, да би их посветили Јехови. 18 Велики део народа, многи из Јефремовог,+ Манасијиног,+ Исахаровог и Завулоновог+ племена, нису се очистили+ и нису јели пасхалну жртву као што је било прописано.+ Али Језекија се молио за њих:+ „Нека добри+ Јехова опрости 19 сваком ко је припремио своје срце+ да тражи истинитог Бога Јехову, Бога својих праочева, ако се и није очистио према прописима за оно што је свето.“+ 20 Јехова је послушао Језекију и опростио народу.+
21 Тако су Израелови синови који су били у Јерусалиму славили Празник+ бесквасних хлебова седам дана с великим весељем.+ Левити+ и свештеници+ су сваки дан хвалили Јехову уз гласне звуке инструмената, на славу Јехови.+ 22 Језекија је бодрио*+ све Левите који су разборито вршили Јеховину службу.+ Седам дана сви су јели оно што је било прописано за празник,+ приносећи жртве заједништва+ и признајући своје грехе+ Јехови, Богу својих праочева.
23 Затим је цео збор одлучио+ да слави још седам дана,+ тако да су с весељем славили празник још седам дана. 24 Језекија, Јудин краљ, дао+ је збору хиљаду јунаца и седам хиљада оваца, а кнезови+ су дали збору хиљаду јунаца и десет хиљада оваца. Посветило се много свештеника.+ 25 Тако се веселио+ цео Јудин збор,+ свештеници и Левити,+ цео збор који је дошао из Израела,+ странци+ који су дошли из израелске земље+ и они који су живели у Јуди. 26 У Јерусалиму је владало велико весеље, јер још од времена Соломона,+ Давидовог сина, краља Израела, није било тако у Јерусалиму.+ 27 На крају су левитски свештеници устали и благословили+ народ. Њихов глас је био услишен и њихова молитва је допрла до Божјег светог пребивалишта, до небеса.+