2. Коринћанима
12 Морам да се хвалим. Од тога, додуше, нема користи, али прећи ћу на Господове визије+ и објаве. 2 Знам човека у јединству с Христом, који је пре четрнаест година — да ли у телу или изван тела, не знам, Бог зна — био однесен+ до трећег неба. 3 Да, знам да је тај човек — да ли у телу или изван тела,+ не знам, Бог зна — 4 био однесен у рај+ и чуо речи које се не смеју изрећи, које човеку није дозвољено да говори. 5 Таквим ћу се човеком хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим својим слабостима.+ 6 Јер ако бих икад пожелео да се хвалим,+ не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Али се уздржавам од тога, да не би неко мислио о мени више од онога што од мене види или чује, 7 због силних објава.
Зато, да се не бих узохолио,+ дат ми је трн у телу,+ Сатанин анђео, да ме удара, како се не бих узохолио. 8 Због тога сам три пута+ молио Господа да то уклони од мене. 9 Али он ми је рекао: „Довољна+ ти је незаслужена доброта коју ти исказујем, јер се моја сила у потпуности показује кад си слаб.“+ Зато ћу се најрадије хвалити својим слабостима,+ да би Христова сила попут заклона остала нада мном. 10 Зато уживам у слабостима, у увредама, у оскудицама, у прогонствима и потешкоћама за Христа. Јер кад сам слаб, онда сам јак.+
11 Постао сам неразуман, јер сте ме ви на то натерали.+ Јер је требало да ме ви препоручите, пошто ни у чему не заостајем за вашим надапостолима,+ премда нисам ништа.+ 12 Заиста, докази мог апостолства+ показали су се међу вама с великом устрајношћу+ и с чудесним знаковима и знамењем и моћним делима.*+ 13 У чему сте то мањи од осталих скупштина, осим у томе што вам ја нисам био на терету?+ Опростите ми што сам то скривио.
14 Ево, већ сам трећи пут+ спреман да дођем код вас и нећу вам бити на терету, јер не тражим вашу имовину,+ него вас. Наиме, не треба деца+ да стичу имовину родитељима, него родитељи деци.+ 15 А ја ћу врло радо све потрошити и самог себе истрошити за ваше душе.+ Ако ја вас толико волим, зар ћете ви мене волети мање од тога? 16 Али како год било, ја вам нисам био на терету.+ А ви ипак кажете да сам био „лукав“ и да сам вас ухватио „на превару“.+ 17 Да ли сам вас искористио преко некога од оних које сам вам послао? 18 Замолио сам Тита да вас посети и послао с њим још једног брата. Зар вас је Тит у било чему искористио?+ Зар нисмо ми исто размишљали?+ Зар нисмо исто поступали?*
19 Зар све ово време мислите да се бранимо пред вама? Пред Богом говоримо као Христови ученици. А све је то, вољени, за ваше изграђивање.+ 20 Јер се бојим да вас, кад дођем,+ можда нећу наћи онакве какве бих желео и да ја према вама нећу бити онакав какав бисте хтели да будем, него да ћу можда затећи свађу, љубомору,+ гнев, препирке, клеветања, оговарања, охолост, неред.+ 21 Бојим се да ће ме, кад опет дођем, мој Бог постидети код вас и да ћу туговати за многима који су раније сагрешили,+ а нису се покајали за нечистоћу и блуд+ и бесрамна дела+ која су чинили.