Лука
14 Кад је једном на сабат дошао у кућу неког фарисејског поглавара да једе,+ пажљиво су га посматрали.+ 2 А пред њим је био један човек који је имао водену болест. 3 Тада је Исус упитао познаваоце Закона и фарисеје: „Да ли се сме лечити на сабат или не сме?“+ 4 Они су ћутали. Тада је дотакао човека, излечио га и отпустио. 5 А њима је рекао: „Ако некоме од вас син или бик упадне у бунар,+ зар га нећете одмах извући и на сабатни дан?“+ 6 На то нису могли да му одговоре.+
7 Када је приметио како званице себи бирају најбоља места, испричао им је поређење:+ 8 „Кад те неко позове на свадбу, немој заузети најбоље место.+ Можда је позван и неко угледнији од тебе, 9 па ће онај који је позвао тебе и њега доћи и рећи ће ти: ’Уступи место овоме.‘ Тада ћеш постиђен морати да заузмеш последње место.+ 10 Него кад те неко позове, иди и заузми* последње место,+ да ти онај ко те је позвао каже кад дође: ’Пријатељу, помери се на боље место.‘ То ће ти бити на част пред свим другим гостима.+ 11 Јер ко се узвисује, биће понижен, а ко се понизује, биће узвишен.“+
12 Затим је и човеку који га је позвао рекао: „Кад приређујеш ручак или вечеру, не зови своје пријатеље ни своју браћу ни своје рођаке ни богате суседе. Можда ће и они тебе некада позвати и тако ће ти узвратити. 13 Него кад приређујеш гозбу, позови сиромашне, сакате, хроме и слепе.+ 14 Бићеш срећан, јер они немају чиме да ти узврате. Узвратиће ти се о ускрсењу+ праведних.“
15 Кад је то чуо један од гостију, рекао му је: „Срећан је онај ко буде јео хлеб у Божјем краљевству.“+
16 А Исус му је рекао: „Један човек је приредио велику вечеру, и позвао многе.+ 17 Кад је било време за вечеру, послао је роба да каже званицама: ’Дођите,+ јер је све већ спремно.‘ 18 Али сви редом су почели да се изговарају.+ Први му је рекао: ’Купио сам њиву, и морам да идем да је погледам. Молим те, извини ме.‘+ 19 Други је рекао: ’Купио сам пет јармова говеда и идем да их испробам. Молим те, извини ме.‘+ 20 А трећи је рекао: ’Управо сам се оженио,+ и зато не могу да дођем.‘ 21 И тако се роб вратио и јавио то свом господару. Тада се домаћин разгневио и рекао робу: ’Изађи брзо на тргове и градске улице и доведи овамо сиромашне, сакате, слепе и хроме.‘+ 22 После неког времена роб је рекао: ’Господару, учињено је што си наредио, али још има места.‘ 23 А господар је рекао робу: ’Изађи на путеве+ и међу ограде и натерај људе да уђу, да ми се напуни кућа.+ 24 Јер кажем вам, нико од оних који су били позвани неће окусити моју вечеру.‘“+
25 С њим је ишло велико мноштво људи. Он се окренуо и рекао им: 26 „Ако неко дође к мени, а више воли* свог оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и живот* свој,+ не може бити мој ученик.+ 27 Ко не носи свој мученички стуб* и не иде за мном, не може бити мој ученик.+ 28 Ко од вас, кад жели да гради кулу, најпре не седне и прорачуна трошак+ да види да ли има чиме да је доврши? 29 Иначе би се могло десити да постави темељ, а не може да доврши градњу, па би му се сви који то виде почели ругати: 30 ’Овај човек је почео да гради, а не може да доврши.‘ 31 Или који краљ, кад креће у рат против другог краља, прво не седне и не посаветује се да ли може с десет хиљада војника да се супротстави ономе који на њега долази с двадесет хиљада?+ 32 Ако не може, онда док је онај још далеко шаље изасланике и моли за мир.+ 33 Тако, дакле, нико од вас ко не остави све што има+ не може бити мој ученик.
34 „Со је добра. Али ако со постане неслана, чиме ће се осолити?+ 35 Није добра ни за земљу ни за ђубриво. Баца се напоље. Ко има уши да слуша, нека слуша.“+