Јестира

7 Краљ и Аман+ су дошли на гозбу код краљице Јестире. 2 Краљ је и тог другог дана, док се на гозби пило вино,+ рекао Јестири: „Која је твоја молба,+ краљице Јестира? Испуниће ти се.+ И шта тражиш? Ако је и пола краљевства+ — добићеш!“ 3 Краљица Јестира одговори: „Ако сам нашла милост у твојим очима, краљу, и ако је то краљу по вољи, нека ми се поклони мој живот,*+ за то молим, и мој народ,+ то је оно што тражим. 4 Јер смо ја и мој народ продани+ како бисмо били истребљени, побијени и уништени.+ Да смо продани као робови+ и робиње, онда бих ћутала. Али није прикладно да ова невоља буде краљу на штету.“

5 Тада краљ Асвир упита краљицу Јестиру: „Ко је то,+ и где је онај који се осмелио+ да учини тако нешто?“ 6 Јестира одговори: „Тај противник+ и непријатељ+ јесте овај зли Аман.“

Аман се тада уплашио+ краља и краљице. 7 Пун гнева,+ краљ је устао од вина и отишао у врт палате. Аман је устао и почео да моли краљицу Јестиру+ за свој живот,* јер је видео да му краљ спрема зло.+ 8 Када се краљ вратио из врта у кућу где се пило вино,+ нашао је Амана како је пао на софу+ на којој је била Јестира. „Зар ћеш још и краљицу да напаствујеш док сам ја у кући?“, рекао је краљ. Чим је та реч изашла из краљевих уста,+ покрили су Аману лице. 9 Арвона,+ један од дворана+ који су били у краљевој служби, рече: „Код Аманове куће стоји стуб+ висок педесет лаката,* што је Аман направио за Мардохеја који је говорио добро за краља.“+ Тада краљ заповеди: „Обесите га на тај стуб.“+ 10 Тако су Амана обесили на стуб+ који је он био припремио за Мардохеја,+ и краљев гнев се стишао.