Марко
8 Тих дана опет се окупио силан народ. Пошто нису имали шта да једу, позвао је ученике и рекао им:+ 2 „Жао+ ми је народа, јер су већ три дана код мене, а немају шта да једу. 3 Ако их пошаљем кући гладне, малаксаће на путу. А неки од њих су дошли издалека.“ 4 Ученици су му одговорили: „Откуд би неко на овом пустом месту могао те људе да нахрани хлебом?“+ 5 Још их је упитао: „Колико хлебова имате?“ Одговорили су: „Седам.“+ 6 Тада је рекао народу да поседа* по земљи. И узео је седам хлебова, захвалио Богу,+ изломио их и дао својим ученицима да их поделе. И поделили су их народу.+ 7 Имали су и неколико рибица. Благословио их је и рекао да и њих поделе.+ 8 И јели су и наситили се. Затим су сакупили оно што је преостало — седам пуних корпи.+ 9 Тамо је било око четири хиљаде мушкараца. На крају их је отпустио.+
10 Одмах је ушао у чамац са својим ученицима и дошао је у далманутске крајеве.+ 11 Тамо су дошли фарисеји и почели да се препиру с њим, тражећи од њега знак с неба, да би га искушали.+ 12 Тада је дубоко уздахнуо*+ и рекао: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста, кажем вам, неће се дати знак овом нараштају.“+ 13 Тада их је оставио, ушао у чамац и отишао на другу обалу.
14 Али заборавили су да понесу хлеб, тако да су код себе у чамцу имали само један хлеб.+ 15 И упозоравао их је: „Будите опрезни, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.“+ 16 А они су међу собом расправљали о томе што немају хлеб.+ 17 Исус је то запазио, па им је рекао: „Зашто расправљате о томе што немате хлеб?+ Зар још не разумете и не схватате? Зар ваше срце не може то разумети?+ 18 Зар ’очи имате, а не видите, и уши имате, а не чујете‘?+ Зар се не сећате, 19 кад сам изломио пет хлебова+ за пет хиљада мушкараца, колико сте корпи пуних остатака сакупили?“ Одговорили су му: „Дванаест.“+ 20 „А кад сам изломио седам за четири хиљаде мушкараца, колико сте корпи пуних остатака сакупили?“ Одговорили су му: „Седам.“+ 21 На то им је рекао: „Зар још не схватате?“+
22 Дошли су у Витсаиду. Тамо су му довели једног слепог човека и замолили су га да га дотакне.+ 23 Он је узео слепог човека за руку, извео га изван села, пљунуо+ му на очи, положио руке на њега и упитао га: „Видиш ли нешто?“ 24 Човек је погледао и рекао: „Видим људе, у ствари видим нешто као стабла која ходају.“ 25 Затим му је опет положио руке на очи, и човек је потпуно прогледао. Оздравио је и све је јасно видео. 26 Тада га је послао кући и рекао му: „Не улази у село.“+
27 Исус и његови ученици кренули су у села Цезареје Филипове. Путем је он упитао своје ученике: „Шта говоре људи, ко сам ја?“+ 28 Они су му одговорили: „Неки кажу да си Јован Крститељ,+ други да си Илија,+ а трећи да си један од пророка.“+ 29 А он их упита: „А ви, шта ви кажете, ко сам ја?“ Петар му одговори: „Ти си Христ.“*+ 30 Тада им је заповедио да никоме не говоре о њему.+ 31 И почео је да их поучава да Син човечји мора много да претрпи и да буде одбачен од старешина, свештеничких главара и писмозналаца, да буде убијен+ и да после три дана ускрсне.+ 32 То им је отворено говорио. А Петар га је одвео на страну и почео да га прекорава.+ 33 Али он се окренуо, погледао своје ученике и прекорио Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје мисли нису Божје, него људске.“+
34 Позвао је к себи народ и своје ученике и рекао им: „Ако неко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме свој мученички стуб* и нека иде за мном.+ 35 Јер ко хоће да спасе свој живот,* изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и ради добре вести, спашће га.+ 36 Заиста, шта вреди човеку да добије цео свет, а изгуби живот?+ 37 Јер, шта човек може дати у замену за свој живот?+ 38 Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом прељубничком и грешном нараштају, и Син човечји ће се постидети+ њега кад дође у слави свог Оца са светим анђелима.“+