Јеврејима

4 Дакле, будући да остаје обећање о уласку у његов починак,+ пазите* да се за некога од вас не утврди да у томе није успео.+ 2 Јер нама је објављена добра вест+ као и њима,+ али реч коју су чули њима није користила,+ јер нису били вером уједињени+ с онима који су послушали.+ 3 А ми који исказујемо веру улазимо у починак, јер је рекао: „Зато сам се заклео+ у гневу свом: ’Неће ући+ у мој починак‘“,+ иако су његова дела довршена+ од постанка света.+ 4 Јер је на једном месту о седмом дану овако рекао: „И Бог је седмог дана починуо од свих својих дела“,+ 5 а овде опет каже: „Неће ући у мој починак.“+

6 Дакле, пошто неки још треба да уђу у њега, а они којима је добра вест+ најпре била објављена нису ушли због непослушности,+ 7 он поново одређује један дан: „Данас“, говорећи о томе после толико времена у Давидовом псалму, као што је већ речено: „Данас, ако слушате глас његов,+ немојте да вам срце отврдне.“+ 8 Јер да их је Исус Навин+ довео на место починка,+ Бог не би после тога говорио+ о неком другом дану. 9 Дакле, Божјем народу остаје сабатни* починак.+ 10 Јер ко уђе у Божји починак,+ и сам почива од својих дела,+ као и Бог од својих.

11 Зато дајмо све од себе да уђемо у тај починак, да не би неко пао опонашајући такву непослушност.+ 12 Јер Божја реч+ је жива+ и делотворна,+ оштрија је од сваког двосеклог мача+ и продире дотле да раздваја душу+ и дух,+ кости* и њихову мождину, и може просудити мисли и намере срца.+ 13 И нема створења које је сакривено његовом погледу,+ него је све голо и откривено пред очима онога коме морамо положити рачун.+

14 Дакле, пошто имамо узвишеног првосвештеника који је отишао на небеса,+ Исуса, Сина Божјег,+ држимо се вере у њега коју исповедамо.+ 15 Јер наш првосвештеник је неко ко не само што може да саосећа+ с нама у нашим слабостима, него је и попут нас искушан у свему, али није згрешио.+ 16 Приступимо,+ дакле, са слободом говора+ престолу незаслужене доброте, да би нам Бог показао милосрђе и исказао незаслужену доброту кад нам затреба помоћ.+