1. Самуилова

14 Једног дана Јонатан,+ Саулов син, рекао је слузи који му је носио оружје: „Хајде да одемо до филистејске страже која је на другој страни.“ Свом оцу није ништа помињао.+ 2 Саул је био у околини Гаваје,+ под наром у Мигрону. С њим је било око шестсто људи.+ 3 (Ахија, син Ахитова,+ брата Ихавода,+ сина Финеса,+ сина Илија,+ који је био Јеховин свештеник у Силому,+ носио је ефод.)+ Народ није знао да је Јонатан отишао. 4 Усред кланца који је Јонатан хтео да пређе да би дошао до филистејске страже,+ биле су две стрме литице, једна с једне, а друга с друге стране. Једна се звала Восес, а друга Сене. 5 Једна стена се издизала као стуб на северној страни према Михмасу,+ а друга је била на јужној страни према Гави.+

6 Јонатан рече слузи који му је носио оружје: „Хајде да одемо до страже ових необрезаних људи.+ Можда ће нам Јехова помоћи, јер Јехову ништа не може спречити да спасе, било с много или с мало људи.“+ 7 Слуга који је носио оружје рече: „Учини све што ти је у срцу. Иди куда желиш. Ево, ја сам с тобом, а ти чини све што ти је у срцу.“+ 8 Тада Јонатан рече: „Прећи ћемо код њих и показаћемо им се. 9 Ако нам кажу: ’Стојте док не дођемо до вас!‘, остаћемо на свом месту и нећемо ићи к њима. 10 Али ако нам кажу: ’Крените овамо на нас!‘ тада ћемо се попети, јер нам их Јехова предаје у руке. То ће нам бити знак.“+

11 Тада су се обојица показала филистејској стражи. Филистеји рекоше: „Гле, Јевреји излазе из рупа у које су се сакрили.“+ 12 Зато стражари рекоше Јонатану и његовом слузи који је носио оружје: „Дођите овамо да вам нешто кажемо!“+ Тада Јонатан рече свом слузи: „Пођи за мном, јер ће их Јехова сигурно предати Израелу у руке.“+ 13 Јонатан се пењао помажући се рукама+ и ногама, а за њим и његов слуга који је носио оружје. Филистеји су падали пред Јонатаном,+ а његов слуга их је убијао за њим.+ 14 У том првом окршају Јонатан и његов слуга који је носио оружје побили су двадесетак људи на око пола јутра* земље.

15 Тада је страх+ завладао у логору у пољу и међу свим стражарима. Чету пљачкаша+ такође је обузео страх, а и земља се затресла.+ Завладао је страх од Бога.+ 16 Саулови стражари у Венијаминовој Гаваји+ видели су да се мноштво људи ускомешало на све стране.+

17 Саул рече народу који је био с њим: „Пребројте људе и видите ко је отишао од нас.“ Када су пребројали људе, није било Јонатана и његовог слуге који му је носио оружје. 18 Тада Саул рече Ахији:+ „Донеси ковчег истинитог Бога!“+ (Јер је ковчег истинитог Бога у то време био код Израелових синова.)+ 19 Док је Саул разговарао са свештеником,+ пометња у филистејском логору постајала је све већа. Зато је Саул рекао свештенику: „Пусти сад то!“ 20 Тако су се Саул и цео народ који је био с њим сакупили+ и кренули према месту битке, кад тамо гле, сви су окренули мач једни на друге+ па је пометња била веома велика. 21 Они Јевреји који су још од раније били међу Филистејима+ и који су били с њима у њиховом логору, придружили су се Израелцима који су били са Саулом и Јонатаном. 22 Сви Израелци који су се скривали+ по брдима Јефрема чули су да Филистеји беже, па су и они одмах кренули за њима у битку. 23 Јехова је тог дана избавио+ Израел, а битка се наставила и даље од Вет-Авена.+

24 Израелци су тог дана били веома исцрпљени, али је Саул ипак заклео народ+ рекавши: „Проклет био човек који би нешто јео пре вечери, док се не осветим+ својим непријатељима!“ Нико од народа није ништа окусио.+

25 Цео народ дошао је у шуму, где је било меда+ на земљи. 26 Када је народ дошао у шуму, мед+ је капао из саћа, али нико није принео руку к устима, јер се народ бојао да прекрши заклетву.+ 27 Јонатан није чуо кад је његов отац заклео народ,+ па је пружио врх штапа који му је био у руци, умочио га у саће и руком га принео устима, па су му очи засјале.+ 28 Тада неко од народа рече: „Твој отац је заклео народ, рекавши: ’Проклет био човек који би данас нешто јео!‘“+ (Народ је био савладан умором.)+ 29 Тада Јонатан рече: „Мој отац доноси невољу+ земљи. Ево погледајте како су ми очи засјале јер сам окусио мало меда.+ 30 Шта би тек било да је народ данас јео+ од плена који је узео од својих непријатеља!+ Овако покољ Филистеја није велик као што је могао бити.“+

31 Тог дана тукли су Филистеје од Михмаса+ до Ајалона+ и народ се јако уморио.+ 32 Тада је народ похлепно навалио на плен+ и узели су ситну стоку, говеда и телад, па су их клали на земљи; тако је народ јео месо с крвљу.+ 33 Саулу су јавили: „Гле, народ греши Јехови јер једе месо с крвљу.“+ А он рече: „Поступили сте неверно. Најпре ми доваљајте велики камен.“ 34 Онда Саул рече: „Идите међу народ и свима реците: ’Нека свако доведе к мени свог јунца и своју овцу па их овде закољите и једите. Не смете да грешите Јехови тако што једете месо с крвљу.‘“+ Тако је свако из народа довео свог јунца који се те ноћи нашао код њега и ту га је заклао. 35 Саул је подигао олтар+ Јехови. Био је то први олтар који је он подигао Јехови.+

36 Затим је Саул рекао: „Пођимо ноћас за Филистејима и пљачкајмо их док не сване јутро.+ Ниједног од њих нећемо оставити.+ “ А они рекоше: „Чини шта хоћеш.“ Тада је свештеник рекао: „Приступимо овде истинитом Богу.“+ 37 Саул је упитао Бога: „Да ли да пођем за Филистејима?+ Хоћеш ли их дати Израелу у руке?“+ Али тог дана није добио одговор.+ 38 Зато Саул рече: „Приступите овамо,+ сви поглавари народа,+ па испитајте и видите како је данас учињен овај грех. 39 Јер тако жив био Јехова, Израелов Избавитељ, ако га је починио и мој син Јонатан, умреће!“+ Али му нико из народа није одговорио. 40 Зато он рече целом Израелу: „Ви станите на једну страну, а ја и мој син Јонатан стаћемо на другу страну.“ На то народ рече Саулу: „Чини шта хоћеш.“+

41 Тада Саул рече Јехови: „Боже Израелов, одговори нам преко Тумима!“*+ Тада је избор пао на Јонатана и Саула, а народ је изашао исправан.+ 42 Саул затим рече: „Баците жреб+ да одлучи између мене и мог сина Јонатана.“ Жреб паде на Јонатана. 43 Тада Саул рече Јонатану: „Реци ми шта си учинио?“+ Јонатан му одговори: „Окусио сам мало меда с врха штапа који ми је у руци.+ Ево ме, нека умрем!“

44 Тада Саул рече: „Нека ми Бог учини тако и нека ме још теже казни+ ако не умреш,+ Јонатане.“ 45 Али народ рече Саулу: „Зар да умре Јонатан, који је донео ову велику победу+ Израелу? Нипошто!+ Тако жив био Јехова,+ ниједна длака+ с његове главе неће пасти на земљу, јер је он с Богом данас извршио ово дело!“+ Тако је народ избавио+ Јонатана и он није погинуо.

46 Тада је Саул одустао од потере за Филистејима, а Филистеји су се вратили у своја места.+

47 Кад је Саул учврстио краљевску власт над Израелом,+ ратовао је против свих својих околних непријатеља: против Моава,+ против Амонових синова,+ против Едома,+ против краљева из Сове+ и против Филистеја.+ Куд год би се окренуо, извршавао би пресуду над својим непријатељима.+ 48 Чинио је многа храбра дела,+ побио је Амаличане+ и избавио Израел из руку оних који су га пљачкали.

49 Саулови синови били су Јонатан,+ Јесвија и Малхисуј,+ а од две његове кћери, старија се звала Мерава,+ а млађа Михала.+ 50 Саулова жена звала се Ахиноама, и она је била Ахимасова кћи. Заповедник његове војске звао се Авенир+ и био је Ниров син и Саулов стриц. 51 Кис+ је био Саулов отац, а Нир,+ Авениров отац, био је Авилов син.

52 Целог свог живота Саул је водио жесток рат против Филистеја.+ Кад би Саул видео неког снажног или храброг човека, узимао га је у своју службу.+