Лука
18 Тада им је испричао поређење о томе да увек треба да се моле и да не одустају:+ 2 „У једном граду био је један судија који се није бојао Бога и који није марио за људе. 3 А у том граду је била и једна удовица која је долазила к њему+ и молила га: ’Помози ми да добијем правду у спору са оним са којим се судим.‘ 4 Неко време то није хтео, али на крају је рекао у себи: ’Не бојим се Бога нити марим за људе, 5 али ова удовица ми толико досађује+ да ћу јој ипак помоћи да добије правду, тако да више не долази и да ме сасвим не измучи.‘“+ 6 Тада је Господ рекао: „Јесте ли чули шта је неправедни судија казао? 7 Зар се онда Бог неће побринути да правду+ добију његови изабрани који к њему вапе дан и ноћ, иако наизглед дуго чека+ да им помогне?* 8 Кажем вам, побринуће се да брзо добију правду.+ Али кад Син човечји дође, хоће ли наћи веру на земљи?“
9 А некима који су били уверени у своју праведност,+ а друге су потцењивали,+ испричао је ово поређење: 10 „Два човека су отишла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11 Фарисеј је стао+ и овако се молио+ у себи: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи: изнуђивачи, неправедници, прељубници или као овај порезник.+ 12 Постим двапут недељно, дајем десетак од свега што стекнем.‘+ 13 А порезник, стојећи подаље, није хтео ни очи да подигне према небу, него се ударао у груди,+ говорећи: ’Боже, буди милостив мени грешнику.‘+ 14 Кажем вам, овај је отишао кући праведнији+ од онога. Јер ко се узвисује биће понижен, а ко се понизује биће узвишен.“+
15 Људи су му доводили и малу децу да их дотакне. Кад су ученици то видели, прекоравали су их.+ 16 Али Исус је позвао к себи децу и рекао: „Пустите децу да долазе к мени и не браните им. Јер таквима припада Божје краљевство.+ 17 Заиста, кажем вам, ко не прими Божје краљевство попут детета, неће ући у њега.“+
18 Један поглавар га је упитао: „Учитељу добри, шта морам да радим да наследим вечни живот?“+ 19 Исус му рече: „Зашто ме зовеш добрим? Нико није добар, осим једнога, Бога.+ 20 Заповести знаш:+ ’Не учини прељубу‘,+ ’Не убиј‘,+ ’Не укради‘,+ ’Не сведочи лажно‘,+ ’Поштуј свог оца и своју мајку‘.“+ 21 Тада он рече: „Свега се тога држим још од младости.“+ 22 Кад је Исус то чуо, рече му: „Још ти једно недостаје: Продај све што имаш и новац раздели сиромашнима, па ћеш имати благо на небесима. Онда дођи и крени за мном.“+ 23 Кад је то чуо, дубоко се ражалостио, јер је био врло богат.+
24 Исус га је погледао и рекао: „Како ће тешко богати ући у Божје краљевство!+ 25 Лакше је камили да прође кроз уши шиваће игле него богаташу да уђе у Божје краљевство.“+ 26 Они који су то чули упитали су: „Ко се онда може спасти?“ 27 А он рече: „Оно што је људима немогуће, Богу је могуће.“+ 28 Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и пошли смо за тобом.“+ 29 Тада им Исус рече: „Заиста, кажем вам, нико није оставио кућу или жену или браћу или родитеље или децу ради Божјег краљевства,+ 30 а да неће у овом времену примити много више, а у поретку* који долази вечни живот.“+
31 Тада је узео дванаесторицу на страну и рекао им: „Ево, идемо у Јерусалим. И испуниће се све што су пророци+ написали за Сина човечјег.+ 32 Предаће га незнабошцима, ругаће му се,+ злостављаће га+ и пљуваће га.+ 33 Избичеваће+ га и затим убити,+ а трећи дан ће ускрснути.“+ 34 Али они нису схватили ништа од тога, него им је значење тих речи било скривено и нису знали о чему говори.+
35 Док се приближавао Јерихону, један слеп човек је седео поред пута и просио.+ 36 Кад је чуо да пролази мноштво људи, почео је да се распитује шта се догађа. 37 Рекли су му: „Пролази Исус Назарећанин!“+ 38 Тада је повикао: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“+ 39 Они који су ишли напред ућуткивали су га, али он је још јаче викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“+ 40 Исус се тада зауставио и заповедио да га доведу к њему.+ Кад се приближио, Исус га је упитао: 41 „Шта хоћеш да ти учиним?“+ Он је одговорио: „Господе, учини да прогледам.“+ 42 А Исус му је рекао: „Прогледај! Вера те је твоја излечила.“+ 43 И одмах је прогледао+ и пошао за њим, славећи Бога.+ И сав народ који је то видео хвалио је Бога.