Исус Навин
9 Када су то чули сви краљеви+ с ове стране Јордана, у брдовитом подручју и у Шефели,* дуж целе обале Великог мора*+ и у подножју Ливана,+ Хетеји,+ Амореји, Хананци,+ Ферезеји,+ Јевеји и Јевусеји,+ 2 окупили су се да сви заједно крену у рат против Исуса и Израела.+
3 Када су становници Гаваона+ чули шта је Исус учинио Јерихону+ и Гају,+ 4 лукаво су се досетили шта да ураде.+ Отишли су и прикупили храну, узели старе вреће за своје магарце и старе, поцепане и закрпљене винске мехове,+ 5 обули су изношене и закрпљене сандале, обукли изношене хаљине, и узели хлеб који је био сув и бајат. 6 Затим су отишли код Исуса у логор у Галгал+ и њему и осталим Израелцима рекли: „Ми долазимо из далеке земље. Склопите савез+ с нама.“ 7 Али Израелци рекоше тим Јевејима:+ „Можда ви живите негде близу нас. Како да склопимо савез с вама?“+ 8 Они одговорише Исусу: „Твоје смо слуге.“+
А Исус их упита: „Ко сте и одакле долазите?“ 9 Они му одговорише: „Твоје слуге долазе из веома далеке земље+ због имена+ Јехове, твог Бога, јер смо чули за његову славу и за све што је учинио у Египту,+ 10 и за све што је учинио двојици аморејских краљева који су били с оне стране Јордана, Сиону,+ есевонском краљу, и Огу,+ васанском краљу, који је живео у Астароту.+ 11 Тада су нам наше старешине и сви становници наше земље овако рекли:+ ’Узмите себи храну за пут, па им пођите у сусрет и реците им: „Ми смо ваше слуге.+ Склопите савез с нама.“‘+ 12 Овај наш хлеб био је врућ кад смо га из својих кућа понели на пут, оног дана кад смо кренули к вама, а сада је сув и бајат.+ 13 Ови вински мехови били су нови кад смо их напунили, а сада су већ поцепани.+ Хаљине и сандале су нам се похабале од далеког пута.“
14 Тада су Израелци, да би то проверили, узели нешто од њихове хране, али нису питали Јехову шта да раде.+ 15 Тако је Исус закључио мир с њима+ и склопио савез да ће их оставити у животу, а поглавари+ збора су им се заклели.+
16 Три дана након што су с њима склопили савез чули су да су им то суседи и да живе у њиховој близини. 17 Тада су Израелови синови кренули и трећег дана стигли у њихове градове, а њихови градови били су Гаваон,+ Хефира,+ Вирот+ и Киријат-Јарим.+ 18 Али их Израелови синови нису напали, јер су им се поглавари збора били заклели+ Јеховом, Израеловим Богом.+ И цео народ је почео да гунђа против поглавара̂.+ 19 Тада су сви поглавари рекли целом збору: „Ми смо им се заклели Јеховом, Израеловим Богом, и зато сада не смемо да их дирамо.+ 20 Овако ћемо им учинити кад смо их већ оставили у животу, да не би на нас дошао Божји гнев због заклетве којом смо им се заклели.“+ 21 Зато су им поглавари рекли: „Нека остану у животу, па нека секу дрва и доносе воду за цео збор,+ као што смо им и обећали.“+
22 Исус их је затим позвао и рекао им: „Зашто сте нас преварили, рекавши: ’Живимо веома далеко од вас‘,+ кад у ствари живите међу нама?+ 23 А сада, нека сте проклет народ.+ Довека ћете бити робови,+ сећи ћете дрва и доносићете воду за дом мог Бога.“+ 24 А они су одговорили Исусу: „Твоје слуге чуле су много о томе како је Јехова, твој Бог, заповедио Мојсију, свом слузи, да вам преда сву ову земљу и да пред вама истреби све становнике ове земље,+ па смо се због вас много уплашили за своје душе.+ Зато смо то учинили.+ 25 И ево, сада смо у твојим рукама. Учини с нама оно што је добро и право у твојим очима.“+ 26 Он је тако учинио и избавио их из руку Израелових синова, тако да их нису побили.+ 27 Тог дана Исус им је дао+ да секу дрва и доносе воду за збор+ и за Јеховин олтар на месту које Он буде изабрао, и они то раде све до данас.+